Violeta Milićević Koncertom filmske muzike benda Dušana Sekulića i Gradskog hora Bečej, kao i premijernim prikazivanjem dokumentarnog filma o ratnom hirurgu Miodragu Lazareviću, sinoć su u Nišu počeli Susreti na Tvrđavi. Ova manifestacija, koja je decenijama jedno od najprepoznatljivijih kulturnih obeležja Niša, uvodi publiku u retrospektivu pred veliki jubilej – šezdeset godina festivala.
Direktor Niškog kulturnog centra, Srđan Savić, podsetio je da je festival jedinstven u regionu i šire, jer je od osnivanja posvećen pre svega glumcima i njihovim ostvarenjima.
„Šezdeset godina od osnivanja festivala, to je dug period koji svedoči o značaju Susreta. Gotovo da nema glumca iz nekadašnje Jugoslavije koji nije makar jednom, a mnogi su bili i nebrojeno puta, na našem festivalu. Susreti su posebni jer se vrednuju isključivo glumački nastupi u filmovima. Učesnici su glumci, ali i njihovi gosti – reditelji, jer glumci ne mogu da naprave filmsku ulogu bez uputstava koja dobijaju od reditelja“, rekao je Savić.
On je naglasio da takav koncept festivala – utemeljen na glumačkom izrazu – ne postoji nigde drugde u svetu.
„Bilo je pokušaja da se prave slični festivali, recimo u Ukrajini ili u regionu, ali nijedan nije dostigao naš nivo. Naš festival je domaći, posvećen pre svega nastupima naših glumaca, a istovremeno i međunarodno vrednovan, jer su ovde gostovali i brojni umetnici iz bivših jugoslovenskih republika, pa i nakon raspada zajedničke države“, podsetio je direktor NKC-a.
Zvezdani trenuci Susreta
Festival u Nišu decenijama je bio mesto susreta velikih imena svetskog i domaćeg filma. Publika i danas pamti dolaske Ričarda Bartona i Elizabet Tejlor, kao i anegdote vezane za njih.
„Pričalo se, recimo, kako je Barton tražio metaksu sa pet zvezdica, a pošto nisu mogli da je pronađu, domaćini su crtali zvezdice na bocu. On, kao ljubitelj dobre kapljice, nije ni primetio razliku. Elizabet Tejlor je, s druge strane, volela da ode do niške pijace. To je bilo u vreme kada je na teritoriji tadašnje Jugoslavije sniman film Sutjeska, koji je kasnije prikazan i u Nišu, i izazvao neverovatnu gužvu“, ispričao je Savić.
Letnja pozornica u Tvrđavi tada je znala da ugosti i više od 5.000 ljudi, iako u redovnim uslovima može da primi oko 2.500.
„Dodavane su tribine, ljudi su stajali sa strane, u VIP prostoru… To je bio najveći bioskop pod otvorenim nebom u Srbiji. I danas je tako, i zato smatram da Niš ima jedinstvenu infrastrukturu i da festival ima idealno mesto za održavanje“, istakao je direktor NKC-a.
Nagrade kao važna stepenica u karijeri
Pored specifičnog koncepta, nagrade niškog festivala – Car Konstantin i Carica Teodora – zauzimaju posebno mesto u glumačkim karijerama.
„Nagrade u Nišu imaju veliku finansijsku vrednost, ali još je značajnije što predstavljaju važnu referencu u karijeri. Kada glumac dobije nagradu u Nišu, to se ozbiljno vrednuje i kasnije, prilikom dodele nacionalnih priznanja. Zato su naši Susreti mnogim umetnicima bili prekretnica. Najviše Gran prija dobio je Bata Živojinović, a odmah iza njega su Nebojša Glogovac i Lazar Ristovski. Više puta nagrađivane su i Milena Zupančić, Mira Karanović, Mirjana Joković…“, rekao je Savić.
Mnoge glumačke karijere razvijale su se upravo zahvaljujući ovom festivalu, dodao je on, jer su umetnici voleli da se vraćaju publici u Nišu.
Festival koji grad diše
Savić je naglasio da festival postoji i traje zahvaljujući snažnoj podršci zajednice.
„Niš ima sve što je potrebno da Susreti traju. Postoji najveći bioskop pod otvorenim nebom, ali i drugi potencijali Tvrđave – plato, manji prostori, kao i bioskopska mreža u gradu. Gradske opštine takođe žele da aktiviraju svoje prostore. Dakle, može se napraviti veoma raznolik festival sa bogatim pratećim programom“, ocenio je on.
Podrška lokalne samouprave, države i sponzora, prema njegovim rečima, ostaje ključna za opstanak i razvoj festivala.
„Lokalna samouprava izdvaja značajna sredstva – 30 miliona dinara, što nije mala stvar. To je moguće samo u gradu koji voli festival i živi sa njim. Niš ga poštuje i ceni, publika ga iščekuje i pita u kakvom će obliku biti organizovan. Zato sam optimista – verujem da ćemo sledeće godine dostojno obeležiti 60 godina Susreta i da će festival biti uspešan“, zaključio je Savić.
Festival glumačkih ostvarenja igranog filma se tradicionalno održava poslednje nedelje avgusta u Nišu, a poseban značaj ima i dodela prestižne nagrade za životno delo Pavle Vuisić. Ove godine publika gleda retrospektivu nagrađenih filmova i prateće kulturne programe u organizaciji grada.
Ovaj tekst deo je projekta „60 godina Filmskih susreta u Nišu: Digitalna hronika jubileja“ koji je sufinansiran sredstvima Grada Niša na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2025. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
