Cimet je začin dobijen iz unutrašnje kore drveta Cinnamomum , vrste roda iz porodice lovora. Prepoznatljiv oblik cimeta, dobija se sušenjem unutrašnje kore koja se uvija u štapiće prečnika do 2,5cm koji može poslužiti i kao dekoracija na tradicionalnim novogodišnjim i božićnim trpezama. U srednjem veku cimet je bio cenjeniji od zlata, smatrao se poklonom za kraljeve i kao takav bio je pravi statusni simbol i važio je za luksuzni proizvod. U drevnoj kineskoj medicini bio je veoma cenjen i poznat po svojim lekovitim svojstvima.
Samo se nekoliko vrsta Cinnamomum roda gaji kao začin u komercijalne svrhe. Po komercijalnom značaju razlikujemo dva vrste: Cinnamomom verum ili Cejlonski cimet koji se smatra pravim cimetom i gaji se u Indoneziji dok se vrsta Cinnamomum cassia ili kineski cimet najviše nalazi u međunarodnoj trgovini. Cejlonski ili pravi cimet odlikuje se prefinjenim slatkastim mirisom i ukusom a pored širokog spektra korišćenja kao začina, koristi se i kao lek koji sprečava ili ublažava veliki broj zdravstvanih tegoba. Kineski cimet odlikuje se peckavom i oštrom aromom i nije preporučljiv za lečenje jer sadrži visoku koncentraciju kumarina koji u većoj količini može izazvati oštećenje jetre.
Za ukus cimeta zaslužno je aromatično esencijalno ulje koje čini 0,5 do 1% njegovog sastava. Cimet je našao široku upotrebu kao začin u svim krajevima sveta. Cimet se na Istoku koristi kao začin pikantnim jelima dok se na Zapadu njačešće koristi za slatka jela, pite i kolače. Cemet se odlično slaže sa žitaricama, jabukama, medom, bananom , bademima, bundevom. šargarepom, slatkim krompirom… U meksiku cimet igra važnu ulogu u proizvodnji čokolade. U slanim jelima se koristi kao dodatak jelima od piletine i jagnjetina. U Sjedinjenim Američkim Državama cimet u kombinaciji sa šećerom se najviše koristi kao aroma za razne proizvode od žitarica, tost hleb, voća a posebno jabuka. U portugalskoj i turskoj kuhinji najviše se koristi kao dodatak slanim jelima , dok se kao vrlo važan začin koristio u persjskoj kuhinji kao dodatak čorbama, pićima i slatkišima. U domaćinstvu ga najčesće upotrebljavamo kao začin za pitu od jabuka u mafinima i raznim kompotima. Cejlonski cimet u štapićima može trajati i više od godinu dana dok cimet u prahu brže gubi svoju aromu, već nakon 6 meseci. Cimet treba čuvati na tamnom i suvom mestu.
Naglim procvatom farmaceutske industrije zaboravili smo na blagodeti prirode. Cimet je vrlo bitan začin ali su veoma važna i njegova lekovita svojstva . Jedinjenja cinamaldehida su zaslužne za opor ukus i miris cimeta i čine 90 % esencijalnog ulja iz kore. Naučnici baš ova jedinjenja smatraju odgovornim za poboljšanje zdravlja i matabolozma. Cimet je pre svega pun moćnih antioskidanasa uključujući polifenole. Može se koristiti u prirodnom lečenju tumora a blagotvorno deluje na zdravlje creva i smanjuje rizik od nastanka raka debelog creva. Takodje može pomoći i kod hroničnih upala u organizmu. Redovnom upotrebom cimeta smanjuje se oticanje zglobova i upalnih procesa u telu a ublažiće bolove izazvane upalama poput artritisa. Cimet je odličan začin za dijabetičare, konzumiranjem pola kašičice cimeta dnevno može se uravnotežiti nivo šećera u krvi. Postepeno povećanje korišćenja cimeta može pružiti zaštitu od dijabetisa. Kako ima sposobnost da uravnoteži nivo šećera u krvi, samim tim snižava i krvni pritisak. Takodje smanjuje nivo štetnog LDL holesterola, kontroliše nivo triglicerida što je izuzetno važno za funkciju srčanog mišića. Ima svojstva koagulanta, odnosno sprečava krvarenje. Podstiče cirkulaciju i obnovu srčanog tkiva, što smanjuje rizik od srčanog udara. Svakodnevno konzumiranje cimeta može sprečiti delovanje tau proteina u mozgu čije nagomilavanje dovodi do demencije i Alchajmerove bolesti. Eterično ulje cimeta je jako delotvoran protiv infekcija, prehlade, gripa, upale grla i pneumonije. Umiruje kašalj i pomaže kod promuklosti. Ukoliko cimet stavimo na bolestan zub, može ublažiti neugodnu zubobolju. Tokom prehlade i gripa, čaju sa limunom dodjate pola kašičice cimeta a kod kašlja tri dana zaredom uzimajte kašiku meda sa dodatkom četvrtine kašičice cimeta. Kod uboda insekta pomešajte mleveni cimet sa medom i nanesite na mesto uboda. Jedna supena kašika cimeta sadrži: 0,3g belančevina, 6,2g ugljenih hidrata, 4,1g dijetetskih vlakana, 0,1g masnoća, 1,4 mg mangan što je 68 % preporučene dnevne doze, 77,7 mg kalcijuma ili 8% preporučene dnevne doze, 0,6 mg gvožđa ili 4% preporučene dnevne doze, sadrži vitamine K, E, B6, minerale magneziju, kalaj, cink i bakar.
Kako je vreme praznika, podeliću sa vama recept za mafine sa cimetom i đumbirom.
Potrebni sastojci
Jaja …… 2kom
Sećer 200 g
Puter 50 g
Cimet 8g
Đumbir ¼ korena
Vanilin šećer 10g ( pogledajte članak vanila kraljica začina)
Brašno 210 g
Prašak za pecivo 10 g
Sveže mleko 150 ml
Pečeni lešnici seckani 50 g
Suve kajsije seckane 40 g
Crna čokolada: 100 g
U činiju mikserom umutiti jaja sa šećerom dok smesa ne postane penasta. Sipajte sveže mleko , ulje, rendani koren đumbira, vanilin šećer i cimet. Sve sastojke sjediniti mikseom. Kada se smesa dobro sjedini prosejte brašno sa praškom za pecivo i silikonskom špaklom ili drvenom varjačom mešajte dok ne dobijete kompaktnu smesu. Dodajte 30 g seckanih lešnika i 20g seckane suve kajsije. Punite papirne korpice koje ste prethodno stavili u kalup za mafine do maksimalno 2/3 visine korpice jer će mafini narasti tokom pečenja. Pecite u zagrejanoj rerni na 180ºC 20 -25 min. Dok se mafini hlade, istopite čokoladu. Vrh ohlađenih mafina umočiti u čokoladu i posipati ostatkom seckanih lešnika i kajsija kao dekoraciju i uživajte u praznicima.
Izvor koriscen pri pisanju clanka;
Cimet i njegovih 10 zdravstvenih prednosti zasnovanih na dokazima (telegraf.rs)
Цимет — Википедија (wikipedia.org)
Cimet: Zdravstvene koristi, dnevna doza, upotreba, vrste – Permadent
Cimet – zašto ga nazivaju kraljem začina (alternativa-za-vas.com)
Cimet i njegovih 10 zdravstvenih prednosti zasnovanih na dokazima (telegraf.rs)