Violeta Milićević 
Borba protiv HIV-a u Srbiji poslednjih godina beleži značajne pomake. Stigma je manja nego ranije, terapija je savremena i lako dostupna, a zdravstveni radnici ističu da se uz pravovremeno lečenje može živeti potpuno kvalitetno i bez ograničenja. Ipak, predrasude i strah i dalje postoje, posebno u manjim sredinama, gde se deo pacijenata odlučuje da terapiju nastavi u drugim gradovima kako bi izbegao prepoznavanje.
„Terapija je danas svedena na jednu tabletu dnevno, i to radi 99 posto ljudi. Fokus danas je na stigmi, da bismo ostale ljude nagovorili da dođu da se testiraju. Imamo nekoliko stotina, po nekim procenama, koji nisu otkriveni. Moramo da dođemo do tih ljudi, da ih osnažimo da se testiraju. Terapija je dobra, lagana i nema velikih sporednih efekata, ne postoji razlog da se ne testiramo, makar jednom u životu. Mišljenje – ako idete da se testirate po automatizmu ste gej ili seksualni radnik ili intravenozni narkoman – to više nije slučaj“, navodi Aleksandar Nikolić iz Udruženja „Potent“.
Zvanični podaci pokazuju da je u Srbiji od početka godine do kraja novembra registrovano 99 novootkrivenih slučajeva HIV-a, uglavnom u ranoj fazi bolesti. Udruženje „Potent“ otkrilo je oko trećine slučajeva, a skrining testiranje je anonimno i prijatno, bez kontakta sa drugim ljudima.
U Nišu je situacija stabilnija. U Nišavskom i Topličkom okrugu ove godine potvrđene su dve nove osobe sa razvijenim AIDS-om, ali se u decembru, zbog intenzivnijeg testiranja, očekuje blagi porast broja novoobolelih.
„Prioritet, kada otkrijemo osobu sa HIV pozitivnim statusom, jeste da se momentalno krene sa terapijom lekova, koji su najsavremeniji u Srbiji i omogućavaju da se virus više ne razmnožava u organizmu, da pojačaju imuni status. Virus ne možemo da ubijemo u organizmu, ali on nije više detektabilan i ta osoba više ne može da prenese HIV drugoj osobi, čak i ako ima nezaštićeni seks. HIV pozitivnost nije vezana za rizične grupe – svi smo u toj priči. Jedino možemo govoriti o rizičnom ponašanju“, ističe Čedomir Šagrić iz Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Niš.
Stručnjaci ocenjuju da je situacija danas mnogo povoljnija nego ranijih godina, kako u terapiji, tako i u prihvatanju u društvu, ali stigma i dalje postoji.
„U dobrom smo smeru krenuli, sad treba mali broj ljudi koji nije novootkriven osnažiti da se testira. U malim gradovima situacija je nepovoljnija. Tu postoje ljudi koji su HIV pozitivni, a nikad se nisu testirali. Ljudima je lakše da umru nego da saznaju da su HIV pozitivni. Kao savetnik dobrovoljnog poverljivog savetovanja i testiranja pričao sam sa stotine ljudi i čuo neverovatne priče. Neki se prvi put testiraju u 50. godini“, dodaje Aleksandar Nikolić.
Poseban izazov ostaje rad sa mladima. Edukatori u školama često se susreću sa generacijama koje nemaju predznanje o HIV-u i sidi, pa informacije ponekad izazivaju strah.
Informisanje, dostupno testiranje i destigmatizacija ostaju ključni koraci u borbi protiv ove bolesti.
