Violeta Milićević Đurđevdan ili Ederlezi, praznik koji Romi nazivaju „rađanjem proleća“, i ove godine obeležava se uz muziku, okupljanje porodice i tradicionalnu jagnjetinu na ražnju. Od ranog jutra čuju se pesma i veselje, dok se veruje da ovaj dan donosi zdravlje, sreću i novi početak.
Ipak, među starijim Romima sve češće se može čuti da se običaji polako gase i da danas sve manje porodica slavi Đurđevdan na način na koji se nekada slavio.
Porodica poznatog niškog muzičara Moše Savića jedna je od onih koja i dalje čuva tradiciju i okuplja porodicu tokom višednevnog slavlja.
„Tradicionalno se petog maja jagnje dovodi kod nas u dvorište da prenoći. Ujutru, kada izađe prvo sunce, okreće se ka istoku i tada se obavlja obred. Posle toga se stavlja na ražanj i počinje slavlje“, ispričao je Vojislav Savić.
Kako kaže, slavlje traje tri dana kako bi svi prijatelji i rodbina stigli da dođu.
„Prvi dan su najbliži, drugi dan prijatelji, a treći dan dolaze oni koji nisu mogli ranije. Okupljamo se i družimo dok ima pečenja na stolu“, dodao je on.
Vojislav objašnjava da Đurđevdan u njihovoj porodici nije krsna slava, već tradicionalni praznik koji se prenosi generacijama.
„Krsna slava nam je Sveti Arhangel Mihailo, ali Đurđevdan slavimo tradicionalno. Mnogo lepih stvari nam se desilo na taj dan i verujemo da nas Sveti Đorđe čuva“, rekao je Savić.
Poznati niški muzičar Moša Savić kaže da Đurđevdan za njega predstavlja nastavak tradicije njegovih predaka.
„Đurđevdan je tradicija i slavlje koje su moji preci čuvali, pa sam i ja nastavio. Muzikom se bavim 56 godina, ali nikada nisam želeo da propustim ovaj praznik“, rekao je Moša Savić.
On se prisetio i događaja kada je zbog Đurđevdana odbijao nastupe.
„Zvali su me da pevam na Šar-planini, na Brezovici, ali nisam hteo da ostavim porodicu i slavlje. Tada smo pekli četiri jagnjeta. Na kraju su me molili da ipak dođem i pristao sam“, priča kroz osmeh.
Dodaje da mu je najveća želja da tradiciju nastavi njegov unuk.
„Nadam se da će moj unuk nastaviti ono što smo mi čuvali. To je naš naslednik i važno je da običaji ostanu“, kazao je Savić.
U pripremi praznične trpeze učestvuje cela porodica, a žene imaju poseban deo posla.
„Ja sam zadužena za kolače, salate i pogaču, dok su suprug i svekar zaduženi za pečenje i jagnje“, rekla je Vesna Savić.
Kako kaže, nada se da će i mlađe generacije nastaviti tradiciju.
„Kada dete raste uz to, gleda šta rade otac i deda i verujem da će jednog dana nastaviti dalje“, dodala je ona.
Stariji članovi porodice prisećaju se i običaja koji su nekada bili mnogo zastupljeniji među Romima.
„U našem selu se išlo na reku, devojke su se umivale u vodi, pravili su se venčići od zdravca i stavljali na jagnjad i ovce. Ceo kraj je tada slavio“, prisetila se Snežana Savić.
Dodaje da su se običaji menjali kroz vreme i da su Romi često preuzimali navike sredine u kojoj žive.
„Mi smo u selu živeli sa Srbima i mnogo običaja smo zajedno delili. Kako oni, tako i mi“, rekla je Snežana.
Dugogodišnji prijatelj porodice i nekadašnji muzičar Svetomir Đurđanović kaže da se danas retko može videti ovakav način proslave Đurđevdana.
„Za mene ovo mnogo znači. Oni su možda jedini koji ovako slave Đurđevdan, uz jagnje na ražnju i okupljanje cele porodice. Važno je da imaju kome da ostave tradiciju“, istakao je Đurđanović.
Dok se iz dvorišta širi miris pečenja, a muzikom odzvanja naselje, stariji Romi priznaju da ih najviše raduje kada vide da mlađe generacije ipak žele da sačuvaju običaje svojih predaka.
