Violeta Milićević Nekada jedan od najvećih tekstilnih giganata bivše Jugoslavije, Niteks, koji je svoje proizvode izvozio širom sveta, danas je na ivici gašenja. Više od devet stotina radnika ostaće bez posla u naredna dva meseca. O privatizaciji i sudbini ove fabrike govorio je prof. dr Igor Novaković, nekadašnji direktor Niteksa, čiji je otac, prof. dr Mile Novaković, proveo u ovoj kompaniji više od tri decenije, od toga četvrt veka na njenom čelu.
Pljačkaška privatizacija i posledice
Privatizaciju Niteksa Novaković naziva pljačkaškom, objašnjavajući mehanizme koji su doveli do propasti nekadašnjeg tekstilnog giganta. Podseća na tok privatizacije, ko je iz nje profitirao, a ko izgubio, te osvetljava razloge zbog kojih se Beneton sada suočava s gašenjem.
„Kada je moj otac preuzeo fabriku, Niteks je bio u izuzetno stabilnoj poziciji, bez ikakvih finansijskih dugova prema bankama i dobavljačima. Bio je temelj za izvoz i unapređenje kvaliteta proizvoda“, objašnjava Novaković.
Tokom njegovog mandata, Niteks je godišnje izvozio robu vrednu oko 50 miliona dolara, čak i tokom najtežih godina sankcija.
„Čak i na vrhuncu sankcija, uspeli smo da izvozimo i nabavimo novu predivnicu vrednu 25 miliona evra od nemačke kompanije Stoll“, priseća se Novaković, ističući da su strateške investicije omogućile fabrici da opstane i proširi proizvodne kapacitete.
Propast nakon privatizacije
Međutim, privatizacija sprovedena 2000. godine donela je niz problema. Novaković ističe da su novi rukovodioci fabrike počeli da prave velike dugove prema bankama i obavezama, što je dovelo do njenog postepenog urušavanja. Do 2006. godine, Niteks se našao pod hipotekama i suočavao se s ozbiljnim finansijskim problemima.
„Kada smo napustili fabriku, na računu je bilo 15 miliona evra. Međutim, nova uprava je ubrzo generisala gubitke od čak 18 miliona evra“, naglašava Novaković.
Pored finansijskih problema, donete su odluke o rušenju ključnih objekata unutar kompleksa, čime je Niteks izgubio mogućnost za dalji razvoj. Novaković izražava zabrinutost za sudbinu bivših radnika i budućnost ovog industrijskog kompleksa.
Tajne privatizacije i Benetonova sudbina
Fabrika, koja je nekada bila jedinstvena u svetu jer je omogućavala proizvodnju od prediva do gotovog proizvoda, stvorila je visoku akumulaciju kapitala. Međutim, problem je nastao kada je porodici Novaković onemogućeno učešće u privatizaciji.
„Tenderska komisija je po nalogu tadašnje Vlade Srbije dobila naređenje da naša ponuda ne sme biti otvorena. O tome smo obavešteni od sekretara Američke ambasade“, otkriva Novaković.
Na kraju, Niteks su za nekoliko miliona evra kupila braća Nicović, uz pomoć američkih investicija. Oni su ubrzo naplatili dugovanja, a zatim prodali imovinu fabrike.
„Niteks je postao samo predmet interesa pojedinaca, a ne deo strategije ponovne industrijalizacije“, ističe Novaković.
Beneton se sada nalazi u velikoj finansijskoj krizi, s dugovima od skoro milijardu evra. Novaković smatra da se slične stvari dešavaju i u drugim zemljama.
„Ova vlast nema nikakve veze sa privatizacijom koja je izvedena tokom pljačkaške tranzicije, za koju mnogi danas ne žele ni da čuju“, naglašava on.
Novaković tvrdi da je privatizacija Niteksa bila deo šire strategije zaštite određene političke organizacije, direktora i njihovih finansijera. Čak je prema njegovim rečima i Džulijan Beneton izrazio čuđenje što je dobio fabriku za samo 3 miliona evra, iako je realna vrednost imovine bila čak 160 miliona evra.
„Čovek se pravdao da je iznenađen što su mu pred izbore poklonili fabriku, samo da bi stajao znak Benetona na njoj“, kaže Novaković.
U tom prostoru se nekada nalazila i Olimpija Grupa i mnoge druge fabrike, pa Novaković nije siguran da li je Beneton i dalje njen vlasnik.
Opasnost od urbanističkih izmena
Novaković se osvrće na nedavne izmene generalnog urbanističkog plana (GUP) i upozorava da bi promena statusa zemljišta iz industrijskog u građevinsko omogućila besplatnu konverziju zemljišta.
„Ako omogućimo da ovo postane građevinsko zemljište, bićemo svedoci još jedne velike greške“, ističe Novaković.
Dodaje da bi napuštanjem ovih industrijskih objekata trebalo osigurati da imovina ostane u vlasništvu grada, a ne da se preproda investitorima za stambenu izgradnju.
„Ne smemo dozvoliti da se ovo zemljište pretvori u stambene zgrade. Benetonu treba naložiti da pronađe investitora koji će nastaviti industrijski rad i zapošljavati ljude“, naglašava Novaković.
Na kraju podseća da je imovina Niteksa u vreme privatizacije procenjena na samo 45 evra po aru, dok sada zemljište prekoputa Delta Planeta vredi 60.000 evra po aru.
„Kako smo došli do toga da imovina vredna 300 miliona evra bude prodata za samo 3 miliona, to je pitanje za sve nas“, zaključuje Novaković.
