Violeta Milićević 
ChatGPT је рекао:
Grad Niš je poslednjih godina među najzagađenijim gradovima u Srbiji, što potvrđuju i zvanični podaci merenja aerozagađenja. No, koliko i kako zagađeni vazduh utiče na naše zdravlje, posebno na pluća? Da li zaista postoji uzročno-posledična veza između aerozagađenja i sve većeg broja hroničnih nezaraznih bolesti disajnih organa?
„Zagađenje nije nešto što je od juče. To je problem koji traje decenijama i koji se direktno odražava na zdravlje građana. Ja to posmatram iz ugla lekara sa više od tri decenije radnog staža – svakodnevno viđam posledice na plućima pacijenata“, kaže pulmolog niškog Zavoda za plućne bolesti i antituberkulozni dispanzer, dr Goran Janković, koji već 35 godina leči pacijente sa plućnim tegobama.
On naglašava da je dobro što se o ovoj temi sve više govori u medijima, jer „ta informisanost omogućava ljudima da bolje razumeju kako vazduh koji dišu direktno utiče na njihovo zdravlje“. Međutim, podvlači da od informacija nema koristi ako se ništa konkretno ne preduzima.
„Ljudi svakodnevno mogu da vide izmerene podatke o kvalitetu vazduha, ali to ne menja činjenicu da su izloženi česticama PM2.5, dimu, čađi, alergenima… sve to, ako se posmatra u celini, jeste ozbiljan zdravstveni problem“, upozorava pulmolog.
Dr Janković navodi da su upravo masovne nezarazne plućne bolesti — kao što su hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), hronični bronhitis, astma, alergijske reakcije i primarni rak pluća — u jasnoj vezi sa aerozagađenjem.
„Ne može se reći da će neko oboleti samo zato što je jednom izašao na ulicu. Ali ako godinama diše zagađen vazduh, ako je pušač, ako radi u zagađenom okruženju — svi ti faktori zajedno povećavaju verovatnoću da razvije bolest“, objašnjava on.
Pušenje, kao najrašireniji vid individualnog zagađenja vazduha u zatvorenom prostoru, i dalje dominira među uzrocima, a kako kaže dr Janković, ne može se očekivati da će inhalacione terapije pomoći ako pacijent i dalje puši.
„Možete mu dati pumpicu, ali dok ne prestane da puši, neće biti efekta. I onda ulazimo u začarani krug. Zdravstveni sistem ne može sam da se izbori s tim ako se ne eliminišu faktori rizika“, naglašava doktor.
Niš danas jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji
Smatra da u Nišu nije problem samo u zagađenju iz industrije, već i u društvenoj neorganizovanosti u borbi protiv aerozagađenja.
„Mi reagujemo samo kad dođe 31. januar, Dan borbe protiv pušenja, ili 5. jun, Svetski dan zaštite životne sredine. A u međuvremenu — ništa. Dok je duvanska industrija organizovana, zdravstveni sektor nije ujedinjen u kontinuiranoj akciji“, ocenjuje Janković.
Kao ilustraciju globalnog problema, podseća na fenomene kao što je saharski pesak koji se taloži po automobilima u Nišu, ili podatke o povišenoj radijaciji u Švajcarskoj nakon bombardovanja 1999. godine.
„To vam jasno pokazuje da nema granica kada govorimo o aerozagađenju. Vetrovi donose čestice sa svih strana sveta. A vi kao pojedinac nemate gde da se sakrijete“, poručuje dr Janković.
Zaključuje da borba protiv plućnih bolesti mora početi upravo borbom protiv faktora rizika.
„Ne možemo lečiti bolesti samo pumpicama i kiseonikom. Mora se raditi na uzroku. I zato ovo nije samo zdravstveni problem, već i društveni, ekološki i politički“, upozorava na kraju razgovora.
Otvoreno postavlja pitanje poverenja u zdravstveni sistem koji nije jedinstven u borbi protiv aerozagađenja, posebno kada i među zdravstvenim radnicima postoji visok procenat pušača.
„Ko će verovati belom mantilu koji ne vadi cigaretu iz usta? Kako možemo očekivati da narod prihvati savete lekara ako ih i sami ne poštuju? To su i moralne i Hipokratove dileme. Mora postojati jedinstven front – medicinski i nemedicinski sektor, vladin i nevladin, svi zajedno u borbi protiv problema koji nije samo problem – već primarni, hronični, urgentni rizik po zdravlje“, poručuje dr Janković.
Sa 35 godina iskustva, ovaj niški pulmolog podseća da aerozagađenje nije problem današnjice, već vekovni izazov koji je počeo onog trenutka kada je čovek proizveo vatru. Danas, više nego ikada, dodaje, potrebna je ozbiljna i zajednička akcija svih društvenih sektora kako bi se sa reči konačno prešlo na dela.
