„Nišlije da se pitaju“ traže zaštitu džinovske crne topole u Donjoj Vrežini

642

Udruženje „Nišlije da se pitaju“ pruža punu podršku Ani Golubović iz Donje Vrežine, koja već duže vreme pokušava da zaštiti viševekovno stablo Crne topole (Populus nigra) u dvorištu svoje kuće.

Stablo, visoko preko 30 metara i obima 5,15 metara, preti seča jer krošnja delimično prelazi na susedne parcele. Golubović je, kako navodi, iz sopstvenih sredstava angažovala merenje rezistografom koje je potvrdilo da je stablo zdravo, ali bez formalne zaštite ono i dalje može biti uklonjeno.

„Podržavamo Anu Golubović u inicijativi da se viševekovna crna topola u Donjoj Vrežini proglasi spomenikom prirode. Ova inicijativa pokazuje koliko je važno da lokalna zajednica i nadležne institucije prepoznaju i zaštite prirodne vrednosti u gradu“, kaže prof. dr Tamara Milenković Kеrкović, samostalni odbornik Skupštine grada Niša, „Nišlije da se pitaju“

Crna topola u Donjoj Vrežini ima ne samo estetsku vrednost, već i ekološku i kulturno-istorijsku. Njena raskošna krošnja predstavlja stanište ptica, insekata i drugih životinja – na drvetu i oko njega zabeleženi su detlići, zelene žune, sove, ježevi i druge vrste. Stablo stvara i specifičnu mikroklimu u okolini, a slična, iako manja i mlađa topola, jedan je od simbola Starog grada Kotora, gde je zaštićena kao spomenik prirode.

Stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu prirode najavili su dolazak u ponedeljak 26. januara, nakon čega će odlučiti da li će drvo biti proglašeno spomenikom prirode botaničkog karaktera. Ovaj status bi značio i zaštitu od moguće seče i uništenja.

Niš bez zaštićenih stabala u gradu

Prema Centralnom registru prirodnih dobara, od ukupno 229 spomenika prirode botaničkog karaktera u Srbiji, u gradu Nišu ne postoji nijedno zaštićeno stablo niti parkovska celina. Nije zaštićen ni park u Tvrđavi, ni šuma u Spomen parku Bubanj, ni šuma na brdu Koritnik iznad Niške Banje.

Ovaj podatak ukazuje na problem: drveće u Nišu se seče bez dovoljno zaštite, a primeri iz prošlosti pokazuju koliko je to bila greška. Udruženje podseća da su kedrovi ispred tržnog centra Delta posečeni, i da bi, da su bili zaštićeni kao spomenička celina, Nišlije godišnje imale 4,5 tone manje ugljen-monoksida.

Zaštićena stabla u okolini Niša

Dok u gradu nema nijednog zaštićenog stabla, u okolini Niša postoji 11 botaničkih spomenika prirode. Među njima je i Kamenički vis, proglašen spomenikom prirode još 1990. godine. Ostalih deset spomenika su uglavnom zapisi, većinom zaštićeni 2003. godine, a poslednji je zaštićen 2019. godine.

Spisak zaštićenih stabala u okolini Niša:

1. Stablo bresta – spomenik prirode (1961, Gornji Matejevac)
2. Novoselski brest zapis – spomenik prirode (2003)
3. Dud zapis u Medoševcu – spomenik prirode (2003)
4. Rajkovićev hrast – spomenik prirode (2003)
5. Hrast zapis kod Banjičkog jezera – spomenik prirode (2003)
6. Cer zapis u Leskoviku – spomenik prirode (2003)
7. Beli dud u Niškoj Banji – spomenik prirode (2003)
8. Hrast lužnjak u Donjoj Trnavi – spomenik prirode (2003)
9. Zapis u Leskoviku – spomenik prirode (2006)
10. Dva stabla krupnolisnog medunca u Čukljeniku – spomenik prirode (2019)

Većinu ovih objekata treba da održava i čuva “upravljač” – Regionalna jedinica „Gorica“.

Niš i drugi oblici zaštite prirode

Niš ne stoji bolje ni kada je reč o drugim kategorijama zaštićenih prirodnih dobara. Od ukupno 569 zaštićenih objekata u Srbiji, Niš ima samo 16. Poslednji objekat zaštićen je 2019. godine (drvo u selu Čukljenik).

Niš nema nijedan nacionalni park, niti predelo izuzetnih odlika. Sićevačka klisura, koju dele Niš i Bela Palanka, zaštićena je kao park prirode još 1977. godine. Od 62 rezervata prirode u Srbiji, Niš ima samo dva: Jelašnička klisura (1995) i Suva planina (1997).

Niš nema zaštićen prostor oko nepokretnih kulturnih dobara, niti zaštićeno stanište, iako Srbija ima 34, odnosno 7 takvih objekata.

Udruženje „Nišlije da se pitaju“ poziva lokalne vlasti i nadležne institucije da konačno počnu da cene i štite drveće u gradu i prirodno okruženje. Poseban akcenat je na radu niškog Zavoda za zaštitu prirode, koji, kako navode, već deset godina ne podnosi inicijative za zaštitu novih prirodnih dobara.