Violeta Milićević Izuzetno interesovanje Nišlija za izradu filigranskog nakita prijatno je iznenadilo organizatore radionica u Narodnom muzeju u Nišu. Iako su kapaciteti ograničeni na svega dvadeset polaznika, prijavilo se više od 180 zainteresovanih, što potvrđuje da se ovaj stari zanat vraća na velika vrata i među mlađim i među starijim generacijama.
Radionice su namenjene svim sugrađanima starijim od 16 godina, potpuno su besplatne i imaju za cilj promociju i očuvanje tradicionalne tehnike filigrana – jedne od najdelikatnijih umetničkih metoda obrade metala.
Iz Narodnog muzeja ističu da ih je ovakav odziv posebno obradovao i da radionice predstavljaju novi korak u otvaranju muzeja prema široj publici.
„Želeli samo malo da se otvorimo i ka starijem građanstvu, uglavnom su naši edukativni programi namenjeni deci, tako da je ovo bila zanimljiva prilika da Muzej upoznamo i na drugačiji način. Jer opet, muzej nije samo proučavanje i podučavanje, već je i uživanje, tako da verujem da činimo jedan dobar korak ka tome. Interesovanje je zaista bilo preveliko – više od 180 prijavljenih – ali imamo samo dvadeset polaznika u ovom ciklusu. Trudićemo se da naredne godine pokrenemo još dva ciklusa, jer smatramo da je ovo lepa inicijativa koja oživljava stare zanate“, rekla je Ivana Gruden Milentijević iz Narodnog muzeja Niš.
Osnovama zanata polaznike uči Ivana Stanković, magistar likovne grafike i filigraner, koja više od dve decenije stvara unikatne komade nakita i strpljivo prenosi znanje polaznicima.
„Filigran je srednjevekovni nakit i najlepša kujundžijska tehnika izrade, gde se od tanke žice i granula stvaraju jedinstveni komadi. Radimo prvo crtež, zatim savijamo žicu i ispunjavamo oblik. Tradicionalno se radi od srebra i zlata, ali na radionici koristimo bakar jer je pristupačniji, a polaznici tek vežbaju. Filigran je prisutan širom Balkana — u Srbiji, Makedoniji, Albaniji — a drago mi je što vidim da ima podjednako zainteresovanih i žena i muškaraca. Ove radionice su važne jer ljudi, čak i ako se kasnije ne bave zanatom, nauče da cene ručnu izradu i shvate koliko je ulaganja i strpljenja potrebno“, objašnjava Ivana Stanković.
Među polaznicima su i oni koji u filigranu prepoznaju način da očuvaju druge tradicionalne veštine. Jedna od njih je Danijela Nikolić Đorđević, doktorka iz Doljevca i osnivač udruženja „Centar Vitez“ iz Leskovca.
„U našem udruženju negujemo tradiciju i stare zanate, bavimo se streličarstvom i drugim segmentima naše istorije. Filigran se savršeno uklapa u taj duh. Ovo je prilika da naučim nešto novo i da znanje prenesem drugima. Nadam se da ću s vremenom savladati tehniku i doprineti očuvanju ovog zanata“, rekla je Danijela.
Na radionici je i Nišlijka, master likovni umetnik, koja radi u nastavi i koja se privatno bavi likovnim aktivizmom.
„Ovo je za mene lepo iskustvo. Znam da su ranije bile ove radionice u Zanatskom domu i tada sam poželela da se upoznam sa tom tehnikom i evo sada sam to ispunila. Ovo je veština koja zahteva pažnju i koncentraciju, a samim tim nam pomaže da se smirimo“, kazala je ona
Radionice se održavaju u Književno-memorijalnom prostoru „Branko Miljković – Stevan Sremac“, dva puta nedeljno — ponedeljkom i četvrtkom — i traju tri sata. Ciklus od deset radionica započeo je 20. oktobra.
Screenshot
Screenshot
Screenshot
Screenshot
Screenshot
Screenshot
Filigranski nakit ima dugu tradiciju na Balkanu – vekovima su ga nosile žene, posebno u svečanim prilikama poput svadbi i verskih praznika. U gradskim sredinama i među imućnijim porodicama, filigran je bio simbol prestiža i elegancije, često kombinovan sa zlatom i dragim kamenjem. Osim u ličnom nakitu, filigran se koristio i u crkvenim ornamentima, a pojedini komadi imali su simboličko značenje zaštite i prosperiteta. Današnje radionice u Nišu, koje spajaju tradiciju i kreativnost, nastavljaju ovu bogatu kulturnu priču, omogućavajući polaznicima da osete čar filigrana i sami kreiraju unikatne komade nakita.
