Violeta Milićević 
U organizaciji Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) Niš, uz podršku Medicinskog fakulteta u Nišu i Udruženja kardiologa Srbije, sinoć je otvoren 12. kongres „Cardionaissus 2025“. Ovaj stručni skup, koji traje do subote, 29. marta, okupio je između 350 i 400 lekara – kardiologa, internista, kardiohirurga, anesteziologa i radiologa iz Srbije i regiona.
Kongres je prilika za razmenu najnovijih saznanja i iskustava u lečenju kardiovaskularnih bolesti, a jedan od ključnih zaključaka jeste zabrinjavajući trend – infarkt miokarda sve češće pogađa mlađe osobe.
Sve više srčanih udara kod mladih
Direktor Klinike za kardiologiju UKC Niš, dr Tomislav Kostić, naglašava da su ovakvi skupovi neophodni za razvoj moderne kardiologije i unapređenje lečenja pacijenata.
„Grad Niš i njegovi građani uvek će imati savremenu kardiologiju, zahvaljujući uslovima u kojima radimo i podršci države i grada.
Ovaj kongres dočekujemo sa renoviranim prostorijama i najsavremenijim ultrazvučnim aparatima“, istakao je dr Kostić.
Jedna od glavnih tema kongresa jeste hipertenzija, koja sve češće zahvata mlađu populaciju. Dr Kostić objašnjava da je visok krvni pritisak često posledica određenih faktora, ali i da savremena medicina danas nudi efikasna rešenja.
„Granice su se promenile zbog brzog i nezdravog načina života. Klinika za kardiologiju u Nišu deo je velikog projekta Udruženja kardiologa, koji ispituje uzroke prevremenog infarkta miokarda. Zapaženo je da je akutni infarkt miokarda sve učestaliji kod osoba mlađih od 45 godina. Na prvom mestu uzrok je pušenje, zatim sedentarni način života i nepravilna ishrana bogata zasićenim mastima“, upozorava dr Svetlana Apostolović.
Iako medicina napreduje, stručnjaci smatraju da je borba protiv hipertenzije i visokog nivoa lipida u krvi i dalje veliki izazov.
Bolja dijagnostika, ali i dalje loše navike
V. d. direktora UKC Niš, dr Zoran Perišić, podseća da su kardiovaskularne bolesti i dalje vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji.
„Praćenje najnovijih dostignuća u kardiologiji, kako u Srbiji, tako i u svetu, naš je prioritet. Ovakvi kongresi omogućavaju da informacije o dijagnostici i terapiji budu dostupne svima, jer jedino tako možemo poboljšati lečenje naših pacijenata“, rekao je dr Perišić.
Stručnjaci ističu da je za prevenciju srčanih bolesti ključno usvajanje zdravih životnih navika – prestanak pušenja, fizička aktivnost i izbalansirana ishrana. Međutim, postavlja se pitanje – da li smo spremni da menjamo loše navike pre nego što bude kasno?
