Niš je oslobođen od Turaka 11. januara 1878. godine, kada se posle nešto manje od pet vekova na bedemima Niške tvrđave zavijorila srpska trobojka.
Borbe za oslobođenje Niša otpočele su sredinom decembra 1877. godine, kada su Ibarska, Moravska i Dunavska divizija prešle srpsko-tursku granicu i zauzele položaje severo-zapadno od grada, približivši mu se na pet do osam kilometara. Ibarska divizija je prodrla i južnije i presekla vezu između Niša i Leskovca. Potom je srpska vojska osvojoila Pirot i Belu Palanku, onemogućivši vezu turskog garnizona u Nišu sa trupama u Sofiji i izbila na planinu Seličevicu zatvorivši obruč oko Niša i sa južne strane. Ukupne srpske snage imale su 15.000 vojnika i 102 topa, a turske 5.000 vojnika i 267 topova.
Glavni napad na Niš, pod komandom pukovnika Jovana Belimarkovića, izvršio je Šumadijski korpus sa obronaka planine Seličevice, koja je smatrana „kapijom za ulazak u Niš“, jer je južni deo grada od strane Turaka najslabije utvrđen.
Već u prvim napadima, osvojeni su Markovo kale, Ćurlinski visovi, i Velika kamara, a uz snažno dejstvo artiljerije i sadejstvo drugih jedinica, ugrožena su i poslednja utvrđenja na Gorici.
Istovremeno srpske snage, pod komandom pukovnika Milojka Lešjanina, napadale su i sa severo-zapada.
Kada su na grad počele da padaju prve granate, turske starešine grada, posle izvesnog taktiziranja i oklevanja u iščekivanju pomoći, konačno su potpisale Konvenciju o predaji Niša.
U oslobođenom Nišu i tokom primopredaje grada, srpsku zastavu na Stambol kapiji niške trvđave postavio je Nišlija Todor P. Stanković, član tajnog komiteta za oslobođenje. U borbi za Niš poginulo je 120 srpskih vojnika, a 791 je ranjeno.
Knez Milan Obrenović, vrhovni komandant srpske vojske, svečano je ušao u Niš, samo nekoliko dana po oslobođenju.
Posle petstoletnog robovanja i teškog stradanja, nepravde i nasilja, ja dolazim među vas sa hrabrom svojom vojskom kao vaš oslobodilac i nosim vam znamenja hrišćanske prosvete, slobodu, pravdu i sigurnost. Ja s radošću vidim da je narod ovih krasnih zemalja, koje su tako dugo silom bile otrgnute od svoje majke Srbije, sačuvao živu uspomenu o srpskom jedinstvu, te s raširenim rukama dočekuje moju vojsku, kao željno očekivanu braću i svoje izbavitelje.
Pobeda, koju je moja hrabra vojska održala pomoću Božjom, nije pobeda naroda nad narodom, nego pobeda reda nad neredom, zakona nad bezakonjem, pravde nad nasiljem. Ja i moj ponositi narod, uz pobedonosnu vojsku Cara Oslobodioca, krenuli smo se s ognjišta svoga, ne da se kome svetimo za nečuvene i dugotrajne uvrde, nego da oslobodimo pravdu koja je cvilila u okovima nasilja, da oslobodimo građane od razuzdanih zulumćara.
U današnji dan posle pet stotina godina, ponosito se vije na bedemima slavnoga grada Niša srpska zastava. Neka je ta zastava za vas znak, da svaki građanin, ma koje vere bio, može računati na moju blagonaklonu zaštitu. Ja vas pozdravljam kao zastupnik pravde, kao branilac slobode, jednake za sve građane, za sve veroispovesti.
Knez Milan Obrenović Nišlijama povodom oslobođenja 1878.
Borbe za oslobođenje i drugih krajeva jugoistočne Srbije ubrzo su uspešno okončane, a Knez Milan i srpska vlada nastavili su diplomatsku aktivnost da se novooslobođeni krajevi pripoje Srbiji, što je i učinjeno na Berlinskom kongresu.
Knez Milan će potom kupiti kuću u Nišu, a na njegov zahtev, Niš će biti mesto čestih zasedanja Narodne skupštine (naročito u periodu 1883-1886) i srpske vlade, i tako postati druga prestonica Srbije.
Grad Niš pored polaganja venaca na Spomenik oslobodiocima Niša, ovaj dan obeležava i svečanom sednicom, na kojoj se dodeljuju najviša priznanja Grada pod nazivom „11. januar“. Među kolektivima ovogodišnje nagrade su dobili Vojni orkestar Niš i Vatrogasno – spasilačka brigada Niš, a pojedinac kome je pripala ova nagrada je muzičar Goran Šepa Gale.