Emilija Marjanović 
Posle skoro osam decenija, potomci srpskih logoraša koji su tokom Drugog svetskog rata odvedeni u nacističke logore na severu Norveške dobili su odgovor na pitanje koje su generacije pre njih postavljale – gde počivaju njihovi najbliži. Zahvaljujući istraživanju norveškog istoričara Knuta Fluvika Toresena, pronađena su mesta gde su sahranjeni mnogi od stradalih, pa su porodice prvi put mogle da saznaju sudbinu svojih predaka. O značaju tog otkrića svedoče i lične priče potomaka logoraša.
Ivana Jocić Vesović navela je da njena porodica decenijama nije znala šta se dogodilo sa jednim članom porodice.
„Priča mog oca, koji ima 90 godina, jeste da nikada nisu saznali šta se desilo sa njegovim stricem. On je iz logora Crveni krst, nakon smrti supruge koja je u osmom mesecu trudnoće poginula u bombardovanju Bele Palanke zajedno sa sestrom i majkom, prišao otporu i potom bio deportovan na sam sever Norveške. Tokom pedesetih ili šezdesetih godina stigla je informacija da je preminuo na putu za Jugoslaviju posle oslobođenja“, rekla je Jocić Vesović.
Slično iskustvo ima i Ana Mihajlović, čiji je deda Milorad Damnjanović stradao u Norveškoj.
„Znali smo samo da je moj deda tokom rata odveden i da je tamo umro. Posle skoro 80 godina, zahvaljujući Knutu, došla sam do mnogih saznanja i otkrila da ima grob u Norveškoj. Posle toliko vremena konačno je neko od njegovih mogao da poseti taj grob – to je posebno osećanje“, rekla je Mihajlović.
Ove i slične sudbine predstavljene su u knjizi „Put smrti“ norveškog istoričara Knuta Fluvika Toresena, koja je promovisana u Niškom kulturnom centru. Istraživanje sprovedeno za ovu knjigu identifikovalo je hiljade srpskih zarobljenika deportovanih u nacističke logore u Norveškoj tokom Drugog svetskog rata.
Autor knjige istakao je da su brojni logoraši u Norvešku deportovani upravo iz Niša, zbog čega je bilo važno da se promocija održi u ovom gradu.
„Veliki procenat logoraša došao je iz niškog logora, zato je važno da se promocija održi i u Nišu. Ova priča je veoma bitna i za Srbe kao naciju, ali i za Norvežane, zato što nas povezuje. Tokom Drugog svetskog rata i Norvešku i Srbiju okupirali su nacisti, a logoraše iz ovih krajeva slali su u logore u Norveškoj da rade kao robovi.
Do sada smo identifikovali 4.049 logoraša, a jedan deo je tamo preminuo“, rekao je Toresen.
Istoričar Aleksandar Dinčić, koji je učestvovao u popisu žrtava, naveo je da je u norveškim logorima stradalo 2.420 Srba.
„Ova knjiga je izuzetno značajna za našu nacionalnu istoriju i za veliko stradanje srpskog naroda tokom Drugog svetskog rata. Ona donosi do sada najkompletniju listu stradalih logoraša u Norveškoj. Na tim spiskovima radilo se dugi niz godina – deo dokumenata pronađen je u arhivima Norveške, a deo u Srbiji“, naveo je Dinčić.
Istoričar Nebojša Ozimić podsetio je da je iz južne Srbije u Norvešku internirano oko 800 ljudi.
„Koncentracioni logori na teritoriji Srbije bili su donekle podnošljiviji za naše ljude, dok su u norveškim logorima vladali znatno suroviji uslovi. Izuzetno niske temperature, težak rad i brutalnost stražara često su dovodili do bolesti i smrti logoraša“, rekao je Ozimić.
Organizator događaja, predsednik Gradske opštine Palilula Bratislav Vučković, istakao je da ovakva istraživanja doprinose rasvetljavanju istorijskih činjenica o stradanju srpskog naroda.
„Ovo delo našeg prijatelja Knuta o putu smrti koji je srpski narod prošao, kao i naši sugrađani, ide u prilog činjenici da istina uvek izađe na površinu. Veliko mi je zadovoljstvo što kao predsednik GO Palilula možemo da podržimo ovakav projekat“, rekao je Vučković.
