Violeta Milićević 
U Nišu je održana Konferencija za medije „Zajedno protiv diskriminacije“, u okviru koje je organizovan i okrugli sto na temu „Prepoznavanje i borba protiv govora mržnje u lokalnim zajednicama i digitalnom prostoru“. Skup je okupio predstavnike Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, lokalne samouprave, civilnog sektora, kao i institucija sistema, sa ciljem da se otvoreno govori o rastućem problemu diskriminacije i govora mržnje, posebno prema osobama sa invaliditetom, ali i da se definišu konkretni koraci za njegovo suzbijanje.
Jasmina Barać-Perović, predsednica organizacije za zaštitu prava i podršku osobama sa invaliditetom „Iz Kruga Niš“, poručila je da je govor mržnje svaki javni govor i svako pozivanje, naročito u digitalnom prostoru, na diskriminaciju i predrasude.
– U našem udruženju svakodnevno dobijamo prijave studenata sa hendikepom, mladih ljudi i žena sa invaliditetom koji trpe diskriminaciju. I sama sam je više puta doživela – rekla je Barać-Perović.
Navela je konkretne primere koji, kako je istakla, pokazuju koliko reči mogu da budu bolne.
– Kada sam izabrana za „Naj ženu Niša“, bilo je komentara: „Nismo znali da ti je mama pacijent“, „Nismo znali da ti je mama invalid“. Pisali su i da glumim invaliditet da bi me ljudi žalili. To su strašne stvari. Možda mene ne pogađaju jer sam osnažena, ali pogađaju porodicu. A zamislite kako je onima koji nemaju tu snagu – rekla je ona.
Posebno je upozorila na pogrdne izraze koji se i dalje koriste.
– Reči poput „invalid“, „slepac“, „retardiran“ znaju da zabole. Nekada su izrečene iz neznanja, nekada svesno. Ali uvreda na društvenim mrežama ne traje jedan dan. Ona ostaje zapamćena u duši za ceo život – naglasila je.
Barać-Perović je pozvala osobe sa invaliditetom da prijave govor mržnje Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitniku građana, ali i sudovima i policiji.
– Mi ne tražimo privilegije. Ne tražimo ništa više od onoga što nam pripada. Borimo se za ravnopravnost i dostojanstvo. Dostojanstvo nije privilegija – dostojanstvo je pravo – poručila je.
Nikola Radojlović: Digitalni prostor je najveći izazov
Nikola Radojlović, predstavnik Kabineta ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog (Sektor za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti), objasnio je da je Ministarstvo kroz javni konkurs podržalo projekte koji se bave prepoznavanjem i suzbijanjem govora mržnje u lokalnim zajednicama.
– Govor mržnje je definisan Zakonom o zabrani diskriminacije i predstavlja iskazivanje poruka i stavova koji podstiču neprijateljsko okruženje ili nasilje prema pojedincima ili grupama na osnovu njihovog ličnog svojstva. Invaliditet je jedno od zaštićenih ličnih svojstava – rekao je Radojlović.
On je priznao da situacija nije zadovoljavajuća.
– Nažalost, nismo bolji. Govor mržnje se dominantno prebacuje u digitalni prostor. Državni organi nemaju adekvatan pristup platformama čija su sedišta u inostranstvu. Potrebno je ojačati saradnju sa tim kompanijama kako bi se govor mržnje blagovremeno uočavao i sankcionisao – naveo je.
Istakao je da Ministarstvo radi na strateškim dokumentima i merama, kao i na edukaciji kroz priručnike za učenike i obuke za prosvetne radnike, uz naglasak da je saradnja sa roditeljima ključna.
– Ovo je bitka koju možemo dobiti samo zajedno – država, civilni sektor, mediji i građani – poručio je.
Dr Igor Novaković: Kućno vaspitanje je pola posla
Predsednik Skupštine grada Niša, dr Igor Novaković, govorio je i kao roditelj, ističući da su porodica i škola dva ključna faktora u formiranju ličnosti, ali da su danas potisnuti uticajem digitalnih tehnologija.
– Naša deca žive uz Instagram, Fejsbuk, TikTok, a ko zna šta će postojati za deset godina. IT prostor je izuzetno agresivan. Mi kao društvo smo, nažalost, pri vrhu po govoru mržnje na društvenim mrežama – upozorio je Novaković.
On je naglasio da se obrazovanje sve više svodi na ocenu, a manje na vaspitanje, i da se često zaboravlja značaj kućnog vaspitanja.
– Kada kažemo da neko „nema kućno vaspitanje“, to znači da nije usvojio osnovne vrednosti poštovanja i empatije. To je pola posla u borbi protiv nasilja i govora mržnje – rekao je.
Posebno je ukazao na važnost pravilne terminologije.
– To nisu osobe sa „posebnim potrebama“. To su osobe sa istim potrebama kao i svi mi – osobe sa invaliditetom. Čak i dobronamerna, ali pogrešna formulacija može da povredi – istakao je.
Dodao je da uvrede upućene deci sa invaliditetom putem društvenih mreža ostavljaju duboke i trajne posledice.
– Fizički napad traje trenutak. Reč mržnje ostaje zapamćena za ceo život. Zato ovom temom ne smeju da se bave samo udruženja. Moraju da se uključe lokalna samouprava, škole, roditelji, ali i policija, tužilaštvo i sudovi . I želim da znate: vrata Skupštine grada Niša su vam otvorena. Ne čekajte formalne pozive. Dođite sa idejama, kritikama i predlozima. Tu smo da radimo zajedno – poručio je Novaković.
Zaključak sa konferencije je da borba protiv diskriminacije i govora mržnje zahteva sistemski pristup i zajedničko delovanje svih aktera u društvu, uz jasnu poruku da Niš može biti primer pozitivne prakse u zaštiti ravnopravnosti i dostojanstva svih građana.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
