Violeta Milićević Romska muzika oduvek je bila sinonim za emotivnu snagu, virtuoznost i posebnu životnu energiju. Njeni motivi i ritmovi kroz vekove su prenošeni s generacije na generaciju, a danas se uspešno integrišu u različite muzičke pravce, od klasične i džez muzike, preko rok i filmske, do savremenih žanrova poput repa i trepa. O bogatstvu, specifičnostima i uticajima romske muzike razgovarali smo sa Anđelom Bratić, profesorkom Fakulteta umetnosti u Nišu i flautistkinjom, i kompozitorom Batom Zlatkovićem.
„Jedna od kompozicija koju sam snimila za moj prvi CD ‘Fantazi’ je veoma virtuozna i originalno je pisana za violinu i klavir ili violinu i orkestar“, ističe profesorka Bratić. „Napisao je čuveni španski kompozitor Pablo Sarasate. Iako je delo prvobitno pisano za violinu, ja sam ga izvela na klaviru, što je bilo izuzetno zahtevno, ali i fascinantno iskustvo.“
Bratić objašnjava i jedinstvenu simbiozu klasične i romske muzike u ovoj kompoziciji.
„Sarasate je, iako Španac, u delo uneo elemente mađarskog i romskog folklora. Romi, kako znamo, potiču iz severne Indije i kroz vekove su se selili širom Evrope. U svom putovanju upijali su motive iz različitih kultura, naročito u istočnoj Evropi, uključujući mađarski i rumunski folklor, kao i elemente muzike sa prostora bivše Jugoslavije.“
O virtuoznosti romskih muzičara, profesorka Bratić dodaje.
„Njihova muzika je duboko emotivna – od melanholije do najveselijih, energičnih trenutaka. Romski muzičari poseduju prirodan dar, izraženu muzikalnost i preciznost koju drugi stiču godinama vežbanja. Njihove kompozicije odišu životnom energijom i filigranskom prefinjenošću.“
Bata Zlatković, kompozitor, naglašava značaj improvizacije u romskoj muzici.
„Oni po sluhu mogu da sviraju kompleksne melodije i unesu ornamentiku, melizme i trilere koji su karakteristični za ovaj muzički pravac. To je muzika koja svakog dodiruje i ostavlja dubok utisak, posebno kada je izvedena na violini i klarinetu, instrumentima za koje su romski izvođači naročito talentovani.“
Zlatković dodaje da romska muzika uspešno upija različite motive i pravce.
„Romski izvođači mogu da povežu svoju muziku sa džezom, rokom, filmskom muzikom, pa i savremenim žanrovima poput repa i trepa. Talent za muziku kod Roma je urođen i prirodan – to je osećaj koji se ne može naučiti, već se rodi s umetnikom.“
Posebnu pažnju u Nišu privlače trubački orkestri, koji su postali svojevrsni zaštitni znak romske muzike u regionu.
„Na svom solo albumu A be da be napravio sam pesmu ‘Putujem’, koja je inspirisana trubačkim orkestrima. Iako sami nismo svirali sve instrumente, pesma prenosi energiju i duh romske muzike i naglašava virtuozi karakter i životnu snagu koju nose izvođači“, objašnjava Zlatković.
„Romska muzika je spoj virtuoznosti, emocije i tradicije. Njihova muzika je filigranski precizna, duhovna, sa melanholijom koja se oseća u svakom tonu. Talent i osećaj za muziku kod Roma je nešto što se ili rodi, ili ne. To je deo njihove životne priče i kulturnog nasleđa, koje inspiriše i obrazovane muzičare, ali i širu publiku“, zaključila je Bratić.
Romska muzika u Nišu danas predstavlja most između tradicionalnog i savremenog, spajajući generacije i različite muzičke pravce, ali i čuvajući autentičnost svojih korena. Njeni izvođači, bilo da su profesionalni muzičari ili samouki virtuozi, svojim talentom i posvećenošću potvrđuju da muzika Roma nije samo umetnost, već i živi izraz njihove kulture i istorije.
Projekat „Kad tambura zapeva“ sufinansirajuće je Grad Niš kroz konkurs za javno informisanje u 2025. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. Projekat realizuje Udruženje „Fros“ iz Niša.
