Trebinje, grad iz kog je Monika Beluči odvela mačku u Pariz [FOTO+VIDEO]

313

Trebinje nije samo najjužniji grad Republike Srpske. Nije ni samo grad sunca, vina i platana. Trebinje je prostor koji diše drugačije — van šablona, izvan tranzicionog sivila, u ritmu autentičnog juga. U srcu tog živog urbanog mozaika nalazi se kafana „Hedonija“, kultno mesto koje vode Jelena Kovačević Bošković i Boro Ilić — dvoje entuzijasta i prijatelja koji su zajedno „Hedoniju“ pretvorili u utočište duha, ukusa i emocije.

Jelena, bivša dugogodišnja PR menadžerka hotela Platani, i Boro, tihi stub svakodnevice Hedonije, čine tim koji okuplja ljude i ideje, bez barijera i pretenzija.

„U Hedoniji ne postoje podele. Svi pevamo zajedno — i Džibonija, i Merlina, i Donu Ares, i Baju Malog Knindžu“, kaže Jelena, s osmehom koji oslikava filozofiju mesta: da bude za svakoga ponešto, da spaja, a ne razdvaja.

Filmski vrhunac: Na mlečnom putu

Krunu te priče donela je Monika Beluči. Holivudska diva boravila je u Trebinju gotovo četiri godine, tokom različitih faza snimanja filma Na mlečnom putu Emira Kusturice. Snimanje se odvijalo širom grada i okoline — u centru, u manastiru Tvrdoš, selima prema Crnoj Gori, Popovom polju, na pijaci, u parku kod crkve Svetog Preobraženja Gospodnjeg.

„To je bio vrhunac našeg turizma. Monika je bila predivna. Najskromnija od svih. Jela picu na parče, šetala pijacom, a iz Trebinja je u Pariz odnela i jednu mačku. Dala joj je ime Musa — i da, ima svoj pasoš. Kada sam je posetila u Parizu, zatekla sam Musu prilično podgojenog“, priča Jelena kroz smeh.

Monika je tada odsela u sobi 106 hotela „Platani“, a na svakom zidu i dalje vise njene slike sa snimanja filma. Jedan rekvizit iz filma — čuveni sat — danas visi upravo u Hedoniji. Sa Monikom je jednu od glavnih uloga igrala i Sloboda Mićalović.

Tada su i neki lokalni Trebinjci postali filmske zvezde: konobar Braja i „mali debeli Gila“ dobili su svojih pet minuta slave.

„Kada smo je posetili u Parizu, dočekala nas je kao stari prijatelj. Vodila nas je u Diznilend, deca su se odmah povezala. A ono što me je najviše dirnulo — u hodniku njenog stana i danas visi akvarel Trebinja koji smo joj poklonili iz Platana. To je dokaz da nas nosi sa sobom“, dodaje Jelena.

Ona kaže da prijetljstvo još uvek traje.

 

„Još smo u kontaktu s Monikom. Njena deca su dolazila takođe za vreme snimanja filma. Mi smo porodično bili kod nje u Parizu, a gostoprimstvo je bilo bez rezerve, kao da se znamo oduvek.“

Sloboda, Nataša i čuvena Anđelkina kapija

Serija Ranjeni orao bila je prvi veliki korak Trebinja ka televizijskom nebu.

„Tada se sve pokrenulo,“ priča Jelena.

Delovi su snimani ispred čuvene Anđelkine kapije, dok je ostatak produkcije bio u Beogradu. Danas je upravo ta kapija jedna od najvećih turističkih atrakcija.

Glumica Sloboda Mićalović tumačila je lik Anđelke Bojanić po romanu Mir Jam, a kapija u starom gradu u Trebinju danas nosi njeno ime. Turisti se svakodnevno tu fotografišu.

Nataša Ninković, rođena Trebinjka, i Sloboda dodatno su učvrstile vezu između Trebinja i umetnosti. Nataša u grad često dolazi, dok Sloboda ostaje simbol romantične televizijske slike Trebinja.

„Još smo u kontaktu s Monikom. Njena deca su dolazila takođe za vreme snimanja filma. Mi smo porodično bili kod nje u Parizu, a gostoprimstvo je bilo bez rezerve, kao da se znamo oduvek.“

Hedonija: san koji je postao utočište

Kafana Hedonija nije samo mesto za vino i gitaru. Ona je simbol ženske inicijative, snage i istrajnosti – ali i zajedništva i autentične energije juga koju Jelena i Boro svakodnevno prenose gostima.

„Žena u malom gradu mora biti dvostruko hrabrija. Ali sve dok možeš da maštaš, možeš i da ostvariš. Najlakše je reći: ‘Ne mogu.’ Ali kad si ispravan, božanska sila te vodi, stvari se otvaraju.“

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Glas Juga (@glas_juga)

Danas, Hedonija okuplja sve trebinjske vinarije pod jednim krovom. Tradicionalno vino Žilavka i 265 sunčanih dana godišnje — spoj prirode, duha i ukusa. I sve to u ritmu juga.

Na kraju, da ne zaboravimo…

Trebinje je i grad iz kog potiče Jovan Dučić. Njegova poezija i danas lebdi iznad kamenih sokaka, nadomak reke Trebišnjice, čineći da sve što vidimo — i zvuči kao stih.