Violeta Milićević 
Napad na taksistkinju u Nišu potresao je javnost i ponovo otvorio pitanje bezbednosti vozača koji svakodnevno rade sa nepoznatim strankama. Prema rečima sagovornika, ovaj slučaj mogao je da se završi mnogo tragičnije, a ključnu ulogu u spasavanju odigrao je – panik taster.
Dragan Icić, predsednik sindikata taksi radnika u Nišu, kaže da su taksisti godinama unazad upozoravali na rizike i tražili konkretne mere zaštite.
„Mi smo još ranije tražili od policije određene stvari, između ostalog i da dok smo na poslu ne moramo da budemo vezani, jer u takvim situacijama ne možemo brzo da reagujemo. Dok se odvežemo, dok pokušamo da se odbranimo – to je već kasno. Nažalost, to nam nije dozvoljeno“, objašnjava on.
Posebno ističe značaj panik tastera, koji, kako kaže, nemaju svi vozači.
„Insistirali smo i na panik tasterima. Neki ih imaju, ali većina nema. Ja sam ranije imao taj sistem – taster je bio sakriven, mogao je da se aktivira nogom, a da stranka to ni ne primeti. Čim ga pritisnete, signal ide i kolegama. Ranije smo čak imali i poseban kanal na radio-stanicama direktno povezan sa policijom. Pritisnete dugme i odmah ste u vezi s njima. To je tada bilo mnogo sigurnije nego danas“, kaže Icić.
Dodaje da bi vraćanje takvog sistema značajno unapredilo bezbednost.
„Sigurno bi bilo mnogo bolje da se to vrati. Sada radimo preko tableta i toga nema. A vidimo šta se dešava kada nemate takvu zaštitu“, naglašava Mićić.
PANIK TASTER JOJ SPASIO ŽIVOT
On opisuje i kako je došlo do napada taksistkinje.
„Koleginica je primila vožnju, ono što mi kažemo ‘na kvaku’. Ušao je kod Kalče, menjao je tri-četiri adrese, čas tamo, čas ovamo, i na kraju je na Batušinačkom putu napao. Uzeo joj je novac iz pazara, oko 7.000 dinara, tukao je i pokušao da je siluje. Ona se snašla, uspela je da pritisne panik taster. Kolege su odmah reagovale i pritekle u pomoć. Taj panik taster joj je bukvalno spasio život“, priča Icić.
Naglašava da je solidarnost među taksistima velika.
„Nema veze da li smo Eko, Prvi ili City taksi. Kad se nešto desi, svi smo tu. Svi skačemo da pomognemo. Uvek se nađe neko ko je bliže i može brže da reaguje. Da svi imamo panik taster, reakcija bi bila još brža“, kaže on.
Iako ističe da se ovakvi incidenti ne dešavaju često, upozorava da posledice mogu biti katastrofalne.
„Ja sam u ovom poslu 30–35 godina i lično nisam imao takve probleme. Bilo je sitnijih incidenata kod kolega, ali ovo je ogroman problem. Ta žena je mogla da strada. Ne možete vi da znate ko vam ulazi u vozilo. Iskusniji vozači možda mogu da procene, ali mlađi ne mogu uvek da prepoznaju opasnost“, dodaje Icić.
PROBLEM U SISTEMU: RECIDIVISTI BEZ NADZORA
Sa druge strane, bivši inspektor Bratislav Timotijević smatra da je ključni problem u sistemu i nedovoljnoj kontroli povratnika.
„Ovde govorimo o višestrukom izvršiocu krivičnih dela, o recidivisti koji je već bio osuđivan i koji je nakon izlaska iz zatvora vrlo brzo ponovio isto ili slično krivično delo. To jasno pokazuje da presocijalizacija u njegovom slučaju nije imala efekta“, kaže Timotijević.
On naglašava da ovakvi slučajevi zahtevaju ozbiljniji pristup institucija.
„Država, društvo i sve nadležne institucije – policija, centri za socijalni rad, lokalna samouprava – moraju posebnu pažnju da obrate na ovakva lica. Ne samo da reaguju kada se delo desi, već da deluju preventivno. Takva lica moraju da budu pod nadzorom i nakon izlaska iz zatvora“, objašnjava on.
Kako kaže, jedan od modela mogao bi biti obaveza redovnog javljanja institucijama i praćenje kretanja.
„To lice mora imati obavezu da se javlja određenoj instituciji, da se prati gde ide, šta radi, sa kim se kreće. Ne govorimo o kažnjavanju, već o prevenciji. Ako ga pustite da se slobodno kreće bez ikakve kontrole, vidimo šta se dešava“, upozorava Timotijević.
On podseća i na slične slučajeve iz prošlosti.
„Imali smo i ranije takve primere, poput slučaja Malčanskog berberina. Uvek govorimo isto – takva lica teško menjaju svoj način ponašanja. Kaže se: „vuk dlaku menja, ali ćud ne.“ Zato je neophodno da postoji sistem koji će ih pratiti i reagovati na vreme“, kaže on.
Dodaje da iako nijedan sistem ne može u potpunosti sprečiti zločin, može značajno smanjiti rizik.
„Da je ovaj izvršilac bio pod nadzorom, pitanje je da li bi se odlučio da izvrši ovakvo delo. Možda bi odustao, možda bi bio na vreme zaustavljen. Ovako, bez ikakve kontrole, dobili smo situaciju koja je mogla da se završi tragično“, zaključuje Timotijević.
Foto: Mup Srbije
Da podsetimo, osumnjičenom M. S. (35) iz okoline Merošine određeno je zadržavanje do 48 sati zbog sumnje da je izvršio krivična dela silovanje i razbojništvo nad dvadesetsedmogodišnjom ženom iz Niša. Istraga je u toku.
