Emilija Marjanović 
Povodom skupa maturanata generacije 1956–2026 Gimnazije „Stevan Sremac“ u Nišu, nekadašnji učenici okupili su se kako bi obeležili 70 godina od mature, evocirali uspomene na školske dane i još jednom potvrdili da prijateljstva stečena u školskim klupama traju čitav život.
Među okupljenima bila je i Jelena Sojičić, pripadnica generacije koja je maturirala 1957. godine. Ona se sa setom prisetila vremena kada je školsko dvorište bilo puno učenika, druženja i mladalačke energije.
„Bili smo kao braća i sestre. Poštovali smo se, družili, pravili zgode i nezgode. Pamte se i bežanja sa časova, odlasci na Korzo, ali i stroga pravila koja su tada važila“, rekla je Sojičić.
Ona je istakla da su to bili ozbiljni i posvećeni ljudi koji su ostavili snažan trag na generacije učenika.
Kao dugogodišnji prosvetni radnik, Sojičić smatra da su se vremena značajno promenila i da knjiga danas ima manje mesto u odrastanju mladih nego nekada.
„Ja sam uvek za knjigu. Deca drugačije rastu kada čitaju, razvijaju maštu i način razmišljanja. Tehnologija jeste važna, ali ne bi trebalo da zameni čitanje i učenje iz knjiga“, poručila je.
Za svoje školske drugove pripremila je i emotivnu poruku u kojoj je podsetila da ih je danas manje nego nekada, ali da su uspomene ostale jednako snažne.
„Danas nismo mnogobrojni, ali je važno da smo ponovo zajedno i da nas sećanja vraćaju u bezbrižnu mladost. Važno je da ne odustajemo od susreta i da prva subota u junu ostane dan kada se okupljamo i prisećamo vremena koja smo zajedno proveli“, rekla je Sojičić.
Na okupljanju je bila i jedna od maturantkinja generacije 1956. godine, koja sa svojim školskim drugovima ove godine obeležava veliki jubilej – 70 godina od završetka gimnazije.
Ona ističe da su pripadnici njene generacije odrasli u posleratnim godinama, u vreme kada nije bilo velikih razlika među ljudima i kada su zajedništvo i međusobno poštovanje bili posebno važni.
„Bili smo posleratna generacija. Nismo bili bogati, nije bilo raslojavanja i svi smo bili jednaki. Mnogo smo se slagali i voleli“, rekla je.
Posebno pamti profesore koji su, kako kaže, imali ulogu sličnu roditeljskoj.
„Imali smo izuzetne profesore. Savetovali su nas kao roditelji i pomagali nam da izrastemo u odgovorne ljude“, navela je.
Sećanja je vezuju i za tadašnji društveni život mladih u Nišu, odlaske u bioskop i šetnje Korzom, koje su bile nezaobilazan deo odrastanja.
„Posle škole žurili smo da nabavimo karte za bioskop, a Korzo je bilo mesto gde smo se okupljali, družili i viđali sa prijateljima“, prisetila se.
Sagovornica ističe da su prijateljstva stečena u školskim klupama opstala i nakon sedam decenija.
„Godine prolaze, ali uspomene ostaju. Važno je da smo bili dobri ljudi, da smo se međusobno poštovali i da ta prijateljstva traju i danas“, poručila je.
Nekadašnji maturanti već sada planiraju naredna okupljanja. Kako kažu, cilj je da se tradicija druženja nastavi i da uspomene na školske dane ostanu žive i za buduće generacije.
