Violeta Milićević Filmski susreti u Nišu, jedan od najstarijih i najznačajnijih festivala filmske umetnosti u Srbiji, nastali su davne 1966. godine kao Festival glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma i veoma brzo postali mesto gde su se glumci i filmski profesionalci družili bez formalnosti i distanci koje često prate velika filmska takmičenja.
„Sećam se da je to bilo fantastično… svi su želeli da dođu u Niš. Prvi put su imali priliku da sedam dana budu zajedno… trudili smo se da to druženje bude po kafanama, jer tu se dobija prava atmosfera…“ — prisećali su se nekadašnji organizatori, ističući da je baš kafana ‘Amerikanac’ postala centralno mesto okupljanja.
Kafana Amerikanac — institucija filmskog duha
Otvoren 1925. godine, Amerikanac je decenijama važio za omiljeno mesto glumaca, umetnika i boema iz cele bivše Jugoslavije. Tokom Filmskih susreta, upravo je ova kafana bila mesto gde su glumci završavali filmske dane, pričali priče i gradili prijateljstva, često uz muziku i piće.
„Taj Amerikanac je bio pravo mesto okupljanja — lepa bašta, dobra muzika, prijatna atmosfera. Mnogi glumci su se više sećali večeri provedene tamo nego samih filmova,“ prisećali su se učesnici festivala.
Brojni glumci iz Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i Srbije često su isticali da su im večeri provedene u Amerikancu ostale u pamćenju više nego same projekcije filmova. Čak su i veliki holivudski gosti, poput Elizabet Tejlor i Ričarda Bartona, voleli da se opuste i prošetaju gradom, a za noćni život festivala bila je obavezna poseta kafani.
Zašto je Niš voleo glumce (i oni njega)
U vreme kada su festivali često više bili druženja nego takmičenja, Niš se isticao svojom srdačnošću i toplinom domaćina. Glumci ne samo da su dolazili zbog umetničkog priznanja, već i zbog sklapanja prijateljstava i nezaboravnih večeri, koje su se neretko nastavile i nakon zvaničnih programa.
Jedan od učesnika festivala, Voja Mirić, priseća se: „Bili smo u Nišu, niko nas nije prepoznao na pijaci, štampa još nije objavila dolazak zvezda. A mi smo uživali u razgovorima, muzici i druženju.“
Takođe, mnogi se sećaju i humora i improvizacije koja je pratila večernja druženja. Glumci su u Amerikancu pronalazili prostor za opuštanje, za šalu, za male ceremonije prijateljstva — i sve to u atmosferi koja se teško može doživeti negde drugde.
I danas, iako se festival menjаo i preispitivao kroz decenije, duh filmskog druženja i Niš kao grad koji „voli i prima glumce“ ostaje zapamćen u pričama onih koji su ga doživeli — bilo uz filmsko platno, bilo uz čašu razgovora u kafani koja je za mnoge postala prava institucija.
Ovaj tekst deo je projekta „60 godina Filmskih susreta u Nišu: Digitalna hronika jubileja“ koji je sufinansiran sredstvima Grada Niša na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2025. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
