Violeta Milićević 
Niš će u utorak, 13. januara, ponuditi raznovrstan program povodom obeležavanja Pravoslavne Nove godine, namenjen svim generacijama – od najmlađih do onih koji praznike dočekuju uz muziku i tradiciju.
Tokom popodnevnih sati, od 17 do 20 časova, Trg kralja Milana pretvoriće se u pravu zimsku bajku. Nišlije i posetioci grada imaće priliku da uživaju u druženju sa Sneškom, vilenjacima i Medom, provozaju se na klizalištu i zagreju uz tople napitke. Organizatori pozivaju građane da provedu veče u opuštenoj, prazničnoj atmosferi, uz smeh, zabavu i zimsku energiju u srcu grada.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
U večernjim satima slavlje se nastavlja u parku Sveti Sava, gde Gradska opština Medijana organizuje doček Pravoslavne Nove 2026. godine na otvorenom. Program počinje u 22 časa nastupom niške rok grupe „Kramer“, dok će od 23 časa publiku u Novu godinu uvesti Ana Štajdohar.
Kako je sve počelo?
Proslava Pravoslavne, odnosno Srpske Nove godine, vezana je za julijanski kalendar koji je uveo Julije Cezar, a koji su, uprkos prelasku većine sveta na gregorijanski kalendar, zadržale pravoslavne crkve i narodi koji ih slede. U Kraljevini SHS gregorijanski kalendar je usvojen 1919. godine, ali su Srbi javno počeli da slave Srpsku Novu godinu tek 1923. godine. Ta proslava nije bila samo verski čin, već i simboličan odgovor na političke i društvene pritiske tog vremena.
U periodu između dva svetska rata, ali i kasnije tokom socijalističke Jugoslavije, obeležavanje Srpske Nove godine često je bilo osporavano ili ograničavano. Nakon Drugog svetskog rata, praznici su smatrani nepoželjnim, kafane su morale da se zatvaraju ranije, a radni dani su produžavani kako bi se slavlje obeshrabrilo. Ipak, običaj je opstajao – najčešće u krugu porodice i prijatelja, tiho, ali uporno.
Posebno mesto u sećanju zauzima doček 1997. godine, kada su hiljade ljudi širom Srbije, na trgovima i ulicama, istovremeno slavili Srpsku Novu godinu i učestvovali u protestima protiv tadašnjeg režima. Ta noć ostala je upamćena kao simbol otpora, zajedništva i borbe za slobodu.
Danas građani obeležavaju Pravoslavnu Novu godinu uglavnom u svojim kućama, ali uz sadržaje kolje im nudi savremeni gradski život.
