Glas Juga 
Svega nekoliko godina nakon NATO bombardovanja i pogroma 1999. godine, Kosovo i Metohija su ponovo postali poprište stravičnog nasilja, ovoga puta nad srpskim stanovništvom. Uzrok ovog dvodnevnog nasilja, koje je rezultiralo gubitkom života i masovnim proterivanjem Srba, bilo je utapanje trojice albanskih dečaka u reci Ibar. Albanski mediji su, prenoseći zapaljive izjave tamošnjih političara, okrivili Srbe za ovo tragično događanje.
Prema albanskoj verziji događaja, dečaci su se 16. marta utopili u reci bežeći od ljudi iz srpskog sela Zupče koji su na njih pustili pse. Ovakve tvrdnje su dolazile od čelnika lokalne podružnice kosovskog Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Halita Baranija, koji je isticao da je reč o “napadu srpskih bandita”.
Nasilje Albanaca nije bilo u stanju da zauzda ni prisustvo 19.000 pripadnika Kfora. Napadi na Srbe širom Kosova i Metohije započeli su od ranog jutra 17. marta, obuhvatajući gradove poput Kosovske Mitrovice, Lipljana, Obilića, Zubinog Potoka, Lapljeg sela, Čaglavice, i mnoge druge. Tokom ovih napada, osim srpskih domova, rušene su i paljene srpske crkve i manastiri.
Večernje sati istog dana doneli su demantije optužbama da su albanski dečaci stradali bežeći od Srba. Upravo iz Unmika su stigle informacije da je nasilje na Kosovu bilo unapred planirano, a komandant Južnog krila NATO-a ga je okarakterisao kao etničko čišćenje.
Rezultat ovog nasilja bio je ogroman: povređeno je 954 osobe, među kojima su bili i pripadnici Kfora i Unmikovih policajaca. Preko 150 Srba je ozbiljno povređeno u svojim domovima, dok je uništeno više od 90 aškalijskih kuća, kao i dve albanske. Etničko čišćenje dovelo je do proterivanja preko 4.000 Srba, a šest gradova i devet sela postala su etnički očišćeni.
Više od 800 objekata, uključujući 35 crkava i manastira, teško je oštećeno ili potpuno uništeno. Procenjuje se da je u neredima učestvovalo oko 60.000 Albanaca, a zapaljena su i 72 vozila međunarodnih snaga.
Nakon 60 sati “visokog napona”, NATO je poslao pojačanja, predvođena komandantom Južnog krila te Alijanse, admiralom Gregorijem Džonsonom, kako bi smirio situaciju.
Dvadeset godina kasnije, o organizatorima ovog pogroma nema ni traga ni glasa. Pogrom su tada osudili Savet bezbednosti i Evropska unija, ali ništa nije dovelo do detaljnijih istraga ili otkrivanja odgovornih.
Dok se sećanja na martovsko nasilje nad Srbima nikada neće izbledeti, u Gračanici se održava centralna ceremonija pod nazivom “Pogrom – Nagrađeni zločin”. Uz parastos i otkrivanje spomenika žrtvama, organizuje se svečana akademija. Takođe, u Beogradu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ugostio je učenike osnovnih škola sa Kosova i Metohije, dok će prisustvovati i komemorativnoj akademiji povodom Dana sećanja na 17. mart 2004. godine.
