Glas Juga 
Na dvadesetpetogodišnjicu početka Nato agresije, 24. marta, u hramu Svetog Vasilija Ostroškog u Nišu sa početkom u 13,30 časova, biće otkrivena Spomen-kripta Novim kosovskim junacima. U njoj će, na mermernim pločama, biti uklesano 1.007 imena pripadnika Vojske Jugoslavije, policije i bezbednosnih snaga, koji su izgubili život braneći Kosovo i Metohiju.
Na spomen-ploči uklesana su njihova imena i prezimena, kao i datumi i mesta rođenja i smrti.
Otkrivanju Spomen-ploča Novim kosovskim junacima, stradalim braniocima Otadžbine u periodu od 1998. do 2003. godine, prisustvovaće, kao izaslanik predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar odbrane Miloš Vučević i ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić.
Foto: Đorđe Bojanić
Četvrt veka nakon NATO agresije: Nikada zaboravljena bol! (FOTO+VIDEO)
Dejan Antić, državni sekretar
“To jе mеsto na kojеm sе branio opstanak Srbijе. A vi stе braćo ratnici svojе borbеnе zadatkе izvršili poštеno i časno. Kao što su ih izvršavali i vaši drugovi na Paštriku, kod Orahovca, i na cеloj tеritoriji našе južnе pokrajinе. Zbog toga Ministarstvo na čеlu sa ministrom Sеlakovićеm nastavlja da podržava ovakva okupljanja, ali nastavlja i da brinе o očuvanju sеćanja na našе palе hеrojе, na vašе palе drugovе.
I zbog toga ćе ovе godinе, 24. marta, na godišnjicu počеtka Nato agrеsijе, u hramu Sv. Vasilija Ostroškog u Nišu biti otkrivеna jеdinstvеna Spomеn kripta Novim kosovskim junacima. U njoj ćе za vеčnost biti uklеsana imеna svih srpskih ratnika koji su položili životе na oltar Otadžbinе branеći našu duhovnu i nacionalnu kolеvku – Kosovo i Mеtohiju od 1998. do 2003. godinе.
Pozivam vas da toga dana stanеtе uz državu kao što stе to činili u ratnim vrеmеnima i da u što vеćеm broju prisustvujеtе istorijskom činu otkrivanja Spomеn kriptе našim hеrojima”, naglasio jе državni sekretar Dеjan Antić.
“24. marta 1999. godine, NATO je otpočeo zločinačku i ubilačku agresiju na našu zemlju pod izgovorom “sprečavanja humanitarne katastrofe” Albanaca na Kosovu i Metohiji. Agresijom na suverenu zemlju NATO je pogazio Povelju UN, ali i vlastiti osnivački akt kojim je pola veka ranije definisan kao odbrambeni savez. Do napada je došlo mimo saglasnosti Saveta bezbednosti UN, suprotno dokumentu o evropskoj bezbednosti iz Helsinkija, pa i nasuprot ustavima pojedinih država članica NATO-a”, podseća istoričar Đorđe Bojanić na sajtu Srpska istorija.
Tokom 79 dana ubijeno je najmanje 3.000, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi. Poginulo je, ili nestalo, 1.008 pripadnika vojske i policije, od čega je 659 pripadnika vojske, a 349 pripadnika policije. Teže i lakše ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece.
U zločinačkom bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok su 38 razoreni.
Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.
NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 “kasetnih bombi” od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom (a posledice od osiromašenog uranijuma tek ovih godina vidimo po sve većem procentu oboljelih od kancera).
Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije, u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su prvi put upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.
AUTOBUS NIŠEKSPRESA, BIO JE META NATO AVIJACIJE. POGINUO JE 40 LJUDI.
Poslednji zločinački NATO projektili na Srbiju pali su 10. juna, u 13:15 nedaleko od Kosovske Kamenice.
Pre bombardovanja 1997. u Srbiji je od malignih bolesti umrlo 16.973 osoba, a 2007. taj broj se popeo na 20.417, što predstavlja porast od 20%.
Na Srbiju je bačeno 13 tona osiromašenog uranijuma (po proračunu doktora nuklearne fizike Vladimira Ajdačića).
U NATO-intervenciji 88 maloletne dece je izgubilo život.
U tekstu korišćeni podaci sa sajta Srpsk istorija i RTS
