Violeta Milićević 
Dan primirja, 11. novembar, danas se u Srbiji obeležava kao dan sećanja na završetak Prvog svetskog rata, jedan od najrazornijih sukoba u istoriji čovečanstva. Iako je ovaj datum označio završetak borbi između Sila Antante i Saveza centralnih sila, rat za Srbiju se nije završio tog dana. U stvarnosti, Srbiji je trebalo još vremena da ostvari sve svoje ciljeve, uključujući oslobođenje svih neslobodnih Južnoslovena i stvaranje zajedničke države.
Po završetku Prvog svetskog rata uvidelo se da je ovaj četvorogodišnji sukob bio najveći sukob u istoriji čovečanstva pa je od strane savremenika poneo i naziv „Veliki rat“ i pod tim nazivom ostao je u svesti ljudi do početka Drugog svetskog rata, objašnjava istoričar Igor Rakić.
Jedan od poznatih pisaca tog vremena, Herbert Džorž Vels 1914. započeo je seriju članaka u britanskoj štampi, a koje su iste godine objavljeni kao knjiga pod naslovom „Rat koji će okončati sve ratove“. Ovakav idealistički pogled na svrhu rata, kojim bi se okončali svi sukobi i time rešili viševekovne trzavice između evropskih sila, brzo je palo u zaborav kada su usledila velika razaranja, žrtve i upotreba raznih oružja kako bi se prouzrokovali što veći gubici protivnika i patnja običnom čoveku. Prvi put se upotrebljavaju avioni, tenkovi, podmornice, a najgore od svih i bojni otrovi (iako primitivne izrade) koji prouzrokuju velike gubitke.
„Gubici su bili višemilionski, a procentualno gledano Srbija je izgubila oko 1.27 miliona stanovnika tj. nešto više od četvrtine predratnog stanovništva. Ipak, iz tog rata Srbija je izašla znatno uvećana i sa ispunjenjem svojih ratnih ciljeva koji se ogledaju u tekstu Niške deklaracije i stvaranju jedinstvene južnoslovenske države“, ističe Rakić.
Treba imati u vidu da ovaj praznik nema veliku simboliku i urezanost u svesti srpskog naroda jer, iako okončan 11. novembra potpisivanjem sporazuma u železničkom vagonu u Kompijenu, rat za srpsku vojsku se nastavlja i u periodu kada je već uveliko mir na zapadu. Srpska vojska napreduje sve do Slovenije i Alpa sa namerom „oslobođenje i ujedinjenje sve naše neslobodne braće“ kako stoji u tekstu Niške deklaracije. Iako je 1. decembra 1918. proglašeno jedinstveno Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, borbe na granicama nove države nisu jenjavale tako da se nije ni imao osećaj da je nešto utihnulo.
„U posleratnoj jugoslovenskoj štampi u člancima se pominjao 11. novembar kao „dan kada su utihnuli topovi“ ali se akcenat u stavljao na 28. junu i 1. decembru. Razlog je istorijske prirode, ratna epopeja za nastanak nove jugoslovenske države započela je sa početkom Prvog svetskog rata koji je iniciran pucnjima u Sarajevu na Vidovdan 1914, a završen je njenim proglašenjem početkom decembra 1918. Pojedini srpski istoričari, po ugledu na koncept „dugog 19. veka“ Ilje Erenburga, vole da kažu da je time i završen „srpski dugi 19. vek“ koji je počeo Prvim srpskim ustankom 1804. i ujedinjenjem svih Srba u jednu državu 1918. godine (iako je jedan deo Srba ipak ostao van granica države)“, podseća Rakić.
Da li je na današnji dan sve završeno?
Danas ljudi ovaj dan doživljavaju kao dan kada je faktički okončan Prvi svetski rat i da je tada sve završeno. Međutim, to i nije baš tačno. Primirje koje je potpisano 11. novembra trajalo je do 13. decembra 1918. Tada je usledilo prvo produženje primirja 13. decembar 1918–16. januar 1919, drugo 16. januar–16. februar 1919. i najzad poslednje koje je trajalo od 16. februara 1919. pa do trenutka kada zvanično nije na snagu stupio Versajski mir 10. januara 1920. godine koji je inače potpisan 28. juna 1919.
Strah se osećao u vazduhu od mogućnosti da primirje ipak eskalira i da se sukob nastavi. Otud i takvih formalnost.
„Malo su poznati detalji javnosti da je u Africi, gde se vodio sukob između nemačkih i britanskih snaga koje su čuvale kolonije, rat trajao do 25. novembra jer je vest o primirju u Evropi stigla nekoliko dana kasnije do nemačkog generala Paula fon Letova koji je sa malobrojnim snagama (oko 3000 nemačkih vojnika i oko 11.000 afričkih vojnika) zadavao ozbiljnih problema britanskoj vojsci koja je brojala 300.000 ljudi„, kazao je Rakić.
Zbog toga što je Veliki rat doneo takva razaranja Evropi, a pre svega gubicima stanovništva, primirje ima poseban dan kod pojedinih evropskih država, prvenstveno kod Francuza na čijoj teritoriji su se vodile strahovite bitke. Iako su posebni sporazumi o miru sklopljeni sa Bugarskom, Turskom, Austrijom i Mađarskom (posle raspada Austrougarske monarhije), najvažniji je bio mir sklopljen sa Nemačkom, u Versaju, kojim su prema članu 231. Nemačka i njeni saveznici tokom rata odgovorni za rat i ratna razaranja. Mir su diktirale države pobednice koje su nametnule teške uslove mira i plaćanje ratnih reparacija.
„Ironija ovog četvorogodišnjeg sukoba je i ta da se krenulo sa idejom da se vodi rat koji će okončati sve ratove, a posle četiri godine krvavog sukoba potpisano je primirje koje je vodilo ka miru koji je zapravo okončao sve mirove i doveo do još većeg sukoba na tlu Evrope – Drugog svetskog rata„, zaključio je Rakić.
U nedelji kada obeležavamo Dan primirja, u Srbiji je postala praksa da se nosi Natalijina ramonda, cvet koji je, pored Niša, pronašao dvorski lekar kralja Milana Obrenovića i dao mu naziv po kraljici Nataliji. Cvet sam po sebi nosi simboliku sa Srbijom i njenim stradanjem u Velikom ratu –posle uvenuća tj. gašenja nezavisne Srbije i okupacije, zalivanjem vodom tj. obnovom Srpske vojske u Grčkoj, obnavlja se i cveta tj. obnovljena Srpska vojska oslobađa svoju zemlju.
Pročitajte još…
I Srbija slavi-kao POBEDNIK dočekala primirje. Amblem na reveru po Nataliji Obrenović
