Glas Juga 
Miholjske zadušnice, jedan od četiri velika zadušna dana u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, obeležavaju se danas – prve subote pred Miholjdan. Ovaj dan posvećen je sećanju na preminule i spada među najvažnije trenutke kada se porodice okupljaju da odaju poštu svojim pokojnicima.
U crkvama se tradicionalno služi sveta liturgija, nakon koje se obavlja parastos. Sveštenik tada preliva vino preko žita, koje simbolizuje večni život i nadu u vaskrsenje. Ovaj čin je jedno od najprepoznatljivijih obeležja zadušnica i smatra se molitvom za duše upokojenih.
Nakon službe, vernici se uobičajeno upućuju na groblja, gde uređuju grobove najbližih, pale sveće i odaju poštu u tišini i molitvi. U mnogim krajevima sveštenici izlaze na groblja kako bi okadili grobove, a ukoliko to nije moguće, tamjanom kadi neko od prisutnih članova porodice.
Na grobovima se često ostavlja hrana, vino i žito, kao vid sećanja i poštovanja. Vernici se tada okupljaju, razmenjuju posluženje i nastoje da makar jedan zalogaj pojedu na mestu gde počivaju njihovi najmiliji. U duhu hrišćanske ljubavi, ne odbija se ni neko ko priđe grobnom mestu – smatra se da čin deljenja hrane donosi pokoj dušama preminulih. U pojedinim krajevima i dalje postoji običaj deljenja milostinje u ime pokojnika.
Ipak, mnogi vernici danas iz različitih razloga ne mogu da odu na groblje. Crkva savetuje da u tom slučaju upale sveću u najbližem hramu i prisustvuju parastosu, jer se veruje da se molitva izgovorena u crkvi upućuje pokojnicima bez obzira na to gde se nalaze njihovi zemni ostaci.
Na Miholjske zadušnice najvažnije je, poručuju sveštenici, setiti se svojih najmilijih, pomoliti se za njihov mir i u tišini dana probuditi zahvalnost i sećanje – bilo na groblju, u crkvi ili u sopstvenom domu.
