Zahvaljujući sredstvima koja je Istorijski arhiv u Nišu dobio od britanske ambasade, dva istoričara iz Niša, Milutin Milojević i Igor Rakić imali su prilike da u biblioteci Univerzitetskog koledža u Londonu, istraže arhivsku građu vezanu za Englesko-srpski dom u Nišu.
„Nakon obimnog istraživanja koje su sproveli, oni su se vratili u Niš, a sve ono što su otkrili biće prikazano na izložbi“, otkrila je Glasu juga direktorka Istorijskog arhiva Snežana Radović.
Ona je dodala da će rezultati istraživanja biti prikazani i u katalogu.
„Radi se o fondu o Englesko-srpskom domu, a šta su sve otkrile mlade kolege to ćemo videti“, rekla je Radović.
Kada je počeo Prvi svetski rat i Srbija se našla u žestokim borbama za opstanak, osniva se Srpski potporni fond u Londonu. Ovo privatno, nezavisno humanitarno društvo okupilo je istaknute britanske intelektualce, političare, novinare i aristokrate, sa ciljem da pruži materijalnu, medicinsku i organizacionu pomoć Srbiji.
Međutim, malo ko zna da je jedan od donatora ovog fonda bio niko drugi do sam Vinston Čerčil, zajedno sa mnogim drugim uglednim ličnostima, uključujući Lojda Džordža i Sitona Votsona. Ovaj fond je imao ključnu ulogu u prikupljanju sredstava i opremanju bolnica u Srbiji, ali je takođe doprineo stvaranju pozitivnog imidža Srbije u svetu.
Florens Mo, Džin Rankin i Karington Vajld, tri hrabre žene, su se istakle kao osnivači i prvi upravnici Engleskog doma u Nišu.
Ovaj dom, otvoren 1926. godine, pružao je utočište i obrazovanje deci koja su ostala bez roditelja ili su bila siromašnih porodica. Florens i Džin, kao bolničarke sanitetske sestre, prošle su teška vremena sa srpskom vojskom tokom Prvog svetskog rata i kroz Albaniju, na Krfu i na Solunskom frontu. Zajedno sa srpskom vojskom, vratile su se u Srbiju i odlučile da ostanu i brinu se o ratnoj siročadi.
Engleski dom je bio mesto sreće, obrazovanja i sigurnosti za mnogu decu sve do Drugog svetskog rata. Tokom rata, dom je bio prisiljen da prilagodi svoju svrhu i služi potrebama nemačke vojske, dok su Florens Mo i Džin Rankin bile zatočene u logoru na Crvenom krstu. Deca su privremeno premeštena u druge gradove, a dom je napušten sve do 1947. godine, kada su ove hrabre žene otišle u penziju.
Nakon rata, Engleski dom je prešao u nadležnost Federativne Narodne Republike Jugoslavije i postao „Dom srednjoškolske omladine Stevan Sinđelić“. Ova zgrada, koja nosi neoromantičarski duh prošlih vremena, postala je simbol obrazovanja i podrške za mnoge generacije učenika.
Iako se vreme menja, priča o Engleskom domu u Nišu ostaje kao podsećanje na hrabrost, humanost i prijateljstvo koje se rađalo u najtežim vremenima.