Violeta Milićević Tradicija pravljenja i lomljenja božićne česnice u mnogim domaćinstvima u Nišu i dalje se neguje, a običaji se prenose s generacije na generaciju. Iako se pravi od svega nekoliko sastojaka, priprema česnice nosi posebno značenje i poštovanje prema starinskim receptima koji se, kako kažu domaćice, gotovo nisu menjali decenijama.
„Uzme se brašno, kvasac se rastvori u mlaku vodu, doda se kašičica sode bikarbone i malo soli. I ništa više. I sad samo mesiš“, objašnjava Dragica Jovanović, najstarija članica Udruženja „Višnja“
U testo se, dodaje ona, stavlja i novčić – simbol sreće, zdravlja i blagostanja.
„To se zove presna pogača i u nju se stavlja novčić. Onome ko ga pronađe, prati ga sreća tokom cele godine. To je tako, ja vam tvrdim“, kaže kroz osmeh.
Česnica se u nekim domaćinstvima mesi u više primeraka.
„Kod nas se naprave tri pogače – jedna za onoga ko donese banjak, druga za veče, i treća za sutradan“, objašnjava Jovanović. „Svi u porodici lome česnicu, okrenemo je tri puta i podelimo. Nema nameštanja – sve je po sreći.“
Za mnoge, Božić je pre svega praznik porodice. Maja Sević, takođe članica udruženja, kaže da se to najbolje vidi upravo tokom pripreme božićnih jela.
„Pre svega, okupljamo celu porodicu na Badnji dan i Božić. Lepo je što smo svi zajedno, sedimo za trpezom, pripremamo pogaču i čekamo ko će dobiti paricu. Taj novčić za nas znači zdravlje, sreću i bogatstvo, i prati osobu tokom cele godine“, kaže Sević.
U nekim selima oko Niša, u česnicu se, uz novčić, tradicionalno stavljaju i žito i kukuruz – kao simboli dobrog roda i blagoslova.
„U gradu stavljamo samo paricu“, dodaje Sević.
Osim same česnice, božićna trpeza u niškim domaćinstvima obično je bogata tradicionalnim jelima – pečenjem, pasuljem, ribom, belom tikvom, suvim voćem i orašastim plodovima. Deca nakon večere skupljaju orahe i učestvuju u običajima koji, veruje se, donose sreću i blagostanje porodici.
„Prvi dan u godini je veoma važan. Okupljamo se, budemo zajedno i tako započinjemo celu godinu zajedno“, dodaje Sević.
Za Niš i jug Srbije, ovi običaji imaju i šire kulturno značenje, smatraju sagovornici.
„Južna Srbija i Niš su dugo bili potcenjivani u kulturnom smislu, ali ovakvi običaji pokazuju da tradicija i istorija žive i da se prenose decenijama“, navodi Jovanović.
Božićni rituali, kažu, nisu samo deo gastronomije – oni su način da se zadrži veza sa precima i da se održi osećaj zajedništva unutar porodice.
„Kako je počelo kod naših baka i deka, tako i završava. Svi koristimo iste recepte i običaje“, poručuju.
Boban Sević dodaje da se u njihovom domaćinstvu i dalje neguje i običaj odlaska po badnjak.
„Budući da moderan život nosi sa sobom mnogo problema, pa i to da se za običaje ponekada nema vremena. Ali najlepša stvar kod Božića je da se svi okupimo. Mi imamo dvoje dece, dođu i njihovi supružnici i deca, znači nas 11 smo za stolom.“
Za mnoge porodice u Nišu i okolini, Božić ostaje praznik topline, tradicije i radosti. A česnica – jednostavna u pripremi, ali bogata simbolikom – i dalje nosi poruku sreće, nade i zajedništva za sve koji je lome.
