Glas Juga 
Vesti koje poslednjih meseci stižu iz gradova juga i istoka Srbije potvrđuju ono što građani već dugo osećaju — strani investitori se povlače, a radnici ostaju bez posla, bez sigurnosti i bez perspektive.
Kompanije poput Benetona, Džinsija, Geoksa, Kentaur-a, Lisce, Trendteksa i drugih, koje su godinama predstavljane kao strateški investitori i „spas“ za jug Srbije, danas su simbol pogrešne i neodržive politike subvencionisanog dovođenja stranih investitora. Hangari su prazni, kapije zaključane, a obećanja o hiljadama radnih mesta zamenjena su tišinom i neizvesnošću. Samo u prethodnih godinu dana, zatvaranjem pet fabrika na jugu Srbije, oko 4.000 ljudi ostalo je bez posla.
„Zatvaranje fabrike Kentaur u Vranju, kojim će oko 300 radnika ostati bez posla, kao i najava gašenja pogona Trendteks u Beloj Palanci, još jednom potvrđuju da je model privlačenja stranih investitora putem državnih subvencija neodrživ, netransparentan i duboko štetan za jug Srbije. Kompanije koje dobijaju milionske iznose iz budžeta, iz džepova svih građana, napuštaju zemlju čim im istekne ugovorna obaveza. Građani ostaju bez posla, lokalne samouprave bez perspektive, a novac nestaje bez ikakve odgovornosti“, izjavio je Miodrag Stanković, šef odborničke grupe Ujedinjeni – Nada za Niš i koopredsednik organizacije Niš, moj grad.
Fabrike odlaze — radnici ostaju pred zaključanim kapijama
Danska kompanija „Kentaur“ u Vranju samo nekoliko meseci nakon isteka ugovora vrednog milion evra napustila je Srbiju bez ikakve najave, bez razgovora sa lokalnom samoupravom, bez informacija radnicima. Ljudi su ostali prepušteni sami sebi — bez posla, bez isplaćenih zarada, bez objašnjenja.
Slično se dešava i u Beloj Palanci, gde je Trendteks posle najava o zapošljavanju najmanje 250 ljudi i pogodnosti koje premašuju 100 miliona dinara, ostavio radnike bez posla i bez tri zaostale plate.
Za Stankovića, ovo je jasan signal da je jug Srbije postao poligon za loše ekonomske eksperimente.
Zahtevi za odgovornost i promenu politike
Koalicija „Niš, moj grad“ zahteva hitnu i sveobuhvatnu reakciju države:
- Reviziju svih ugovora o subvencijama datim stranim investitorima i kontrolu ispunjenih obaveza
- Javnu objavu iznosa dodeljenih sredstava, broja zaposlenih i trajanja poslovanja po firmi
- Mehanizme zaštite radnika, uključujući garancije za plate i obaveznu najavu zatvaranja pogona
- Preusmeravanje podsticaja ka domaćim preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima
„Jug Srbije zaslužuje fabrike koje ostaju“
„Jug Srbije ne sme biti poligon za eksperiment neodgovorne ekonomske politike. Ne sme biti prostor gde se fabrike otvaraju za kamere, a zatvaraju tiho, bez objašnjenja i bez odgovornosti. Građani juga zaslužuju sigurnost, a ne iluzije. Zaslužuju fabrike koje ostaju, a ne one koje se gase čim se isključe reflektori. Dok god se broj potpisanih ugovora bude prikazivao kao uspeh, a ne broj stvarno zaposlenih ljudi, katanac na kapiji biće simbol ove vlasti“, zaključio je Stanković.
