Emilija Marjanović 
Skupština Grada Niša dala je jednoglasnu podršku inicijativi pokreta „Kreni–promeni“ da se započne izrada lokalnog programa zaštite životne sredine, kojim bi, između ostalog, bilo predviđeno i subvencionisanje filtera za dimnjake na individualnim ložištima. Za ovaj predlog glasalo je svih 55 odbornika koji su prisustvovali sednici.
„Radi se o odluci koja treba da stvori normativni okvir kako bi nadležni organi i tela grada mogli da pristupe izradi lokalnog programa zaštite životne sredine, putem subvencionisanja filtera za individualna ložišta. Taj program, između ostalog, treba da sadrži kriterijume za dodelu filtera, da obuhvati javnu nabavku i da precizira detalje njegove implementacije“, naveo je odbornik Kreni-promeni Miloš Cvetković.
On je ukazao da bez obezbeđenih finansijskih sredstava ovakav program ne može dati rezultate.
„Pošto amandman nije usvojen, postavljam pitanje kako će se obezbediti sredstva za realizaciju ovog programa, jer bez njih on ostaje mrtvo slovo na papiru. Reč je o ozbiljnom javno-zdravstvenom problemu i neusvajanje amandmana otvara pitanje koliko smo zaista ozbiljni kada govorimo o borbi protiv aerozagađenja“, rekao je Cvetković.
Dodao je da postojeći programi, poput energetske sanacije porodičnih kuća i stanova i drugih projekata za smanjenje zagađenja vazduha iz individualnih izvora, jesu dobri na papiru, ali nedovoljni u praksi.
„Ako se godišnje rešava oko 140 do 145 prijava, potrebno je više od 200 godina da bi se osetila stvarna razlika. Zato molim da se ovaj predlog shvati krajnje ozbiljno, jer bez jasne finansijske podrške ne može biti potpun“, naglasio je on.
Cvetković je istakao i značaj učešća javnosti u procesu izrade programa.
„Postupak izrade i usvajanja programa mora biti usklađen sa Uredbom o učešću javnosti u izradi planova i programa u oblasti zaštite životne sredine. Smatram da je zbog transparentnosti izuzetno važno da ova odredba ostane u integralnom obliku i uđe u sastav odluke, jer građani moraju imati svoj glas kada je u pitanju aerozagađenje“, zaključio je Cvetković.
Gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović poručio je da problem ne može da se rešava paušalno i bez jasnih tehničkih rešenja. On je istakao da bi želeo da čuje konkretne predloge – koju vrstu filtera treba ugraditi, kako treba da izgleda sistem nadzora i na koji način bi ceo sistem funkcionisao u praksi.
„Ako neko zna tačno i može precizno da kaže kakvi filteri su potrebni, kako se kontrolišu i kako sistem treba da radi – neka to jasno kaže“, naveo je Pavlović.
O problemu zagađenja vazduha govorio je i odbornik Grupe građana dr Dragan Milić, koji je ocenio da je odnos gradske vlasti prema inicijativi građana neozbiljan. On je zatražio jasne rokove i precizne odgovore, ističući da građani imaju pravo da znaju da li se problem može rešiti za nekoliko nedelja ili meseci.
Milić je naveo da je inicijativa građana prihvaćena, ali da se stiče utisak da se ceo proces relativizuje i politizuje, umesto da se pristupi ozbiljno i odgovorno.
„Ovo nije smešno i nikada nije bilo smešno. Zagađenje vazduha je ozbiljan problem koji zahteva istinu, stručnost i jasan plan“, poručio je Milić.
U odgovoru na ove kritike, odbornik Srpske napredne stranke Ivan Mihajlović izneo je detaljno obrazloženje dosadašnjih aktivnosti grada. On je podsetio da u okviru Javnog komunalnog preduzeća „Medijana“ postoji posebna radna jedinica – Dimničar, kao i da je još 15. septembra podnet projekat „E-dimnjak“ Fondu za inovacionu delatnost.
Mihajlović je naveo da oko 45 odsto zagađenja vazduha u Nišu potiče od individualnih ložišta, te da redovno čišćenje dimnjaka može da smanji količinu suspendovanih čestica za 11 do 17 odsto. Na teritoriji grada postoji oko 55.000 individualnih domaćinstava, ali je dimničarskim uslugama obuhvaćeno svega oko 17.000 korisnika. Cena usluge iznosi 102 dinara mesečno po dimnjaku, odnosno oko 1.200 dinara godišnje.
On je naglasio da važeći zakoni ne predviđaju obavezu subvencionisanja filtera na individualnim ložištima, niti propisuju jedinstven tehnički standard za takve filtere. Zbog toga je, kako je rekao, Grad Niš izabrao zakonit i postepen pristup – uspostavljanje baze individualnih ložišta kroz GIS sistem, ortofoto i termalno snimanje grada, povezivanje sa katastrom i digitalno praćenje dimničarskih intervencija.
„Bez pouzdanih podataka i kontrole, svaka subvencija bi bila finansijski rizična i bez merljivih rezultata“, rekao je Mihajlović, dodajući da će ovakav sistem omogućiti analizu efekata mera i donošenje ciljanih odluka u budućnosti.
Na kraju rasprave, predložena odluka usvojena je jednoglasno glasovima svih prisutnih odbornika u Skupštini grada Niša.
