Po niškom gugutani, tikiri, mavije… Nebojša čuva jato od 600 golubova. Dok pije kafu sa carem Konstantinom zajedno gledaju njihov let (VIDEO)

146

Nebojša Đorđević, na Jugu Srbije poznat kao Neša Golubar, i dalje čuva impozantan boroj ove ptice. U njegovom golubarniku nalazi se jato od 500 do 600 golubova. Kaže nisu svi njegovi, tu su  ptice od njegovih prijatelja. Za golubove kaže da mu je svaki po jedan drug, a ljubav prema golubarstvu neguje od malih nogu.

Njegovo jato je jedno od najbrojnijih u ovom delu Srbije. A kod njega su došli sa svih strana.

„Neke su mi poklonili prijatelje, a neke sam prihvatio kada su golubari odlazili sa ovog sveta. Oni nas podsećaju na te ljude koji su otišli“, kazao je Neša.

Niš je bio grad golubova i golubara i po broju je vodeći u Srbiji. Ovde su se gajile najbolje vrste.

„U Nišu su se ranije čuvali Niški crveni i crni visoko letači, a od kada su počela takmičenja, prešli smo na plave visoko letače kojih ima u tri boje, plavi sivi, kako ih mi zovemo gugutani, tikiri i mavije po niškom. To su golubovi koji mogu da lete po 16 i više sati.“

Golubarstvo nije aktuelno kao pre, govori nam čovek koji više od 50 godina čuva golubove i oko 20 godina je bio na čelu saveza golubara ovog dela Srbije. Priseća se i da je bilo mnogo više druženja golubara. Toga sada nema, kao da je došao neki drugi svet.

“Šinter mala više ne posti, a tu su golubari sedeli ispod kajsije, pili rakiju i pričali o golubovima. Taj duh starog Niša nam se izgubio. Sve manje imamo mladih golubara, a sve više odlaze stari golubari i puštamo nekome golubove na sahranu“, kazao je Neša.

Od malih nogu je zavoleo golubarstvo. Nikada se nije pokajao. Čuva i mačiće i pse, ali golub je njegova fascinacija. Nikada se zbog toga nije pokajao.

„Rođaci su moji čuvali golubove, ali prvog goluba kojeg sam imao bio je ara, koji je kod mene pao sa 7 godina“, priseća se Neša i dodaje da od tada niko nije mogao da ga odvoji od golubova.

Otkriva nam i osećaj koji ima dok gleda u golubove kako osvajaju nebo.

„To je refleksivna navika, kada ustaneš prvo pogledaš u nebo da vidiš kakav je dan. Ja ovde pijem kafu sa Svetim carem Konstantinom. Pustim golubove, gledam u nebo, a on odozgo gleda dole u svoj letnjikovac“, govori nam Nebojša koji golubove čuva odmah preko puta arheološkog nalazišta Mediana.

Objašnjava da svakog goluba zna. Svaki golub mu je jedan drug i golubove koje je dobio ne poklanja.

„Ja im kažem ako vam dam goluba, tog čoveka više ne vidim u golubarnik. Ovde imam mnogo golubova od drugara i prijatelja, ali i od vrhunskih golubara“, zaključio je Neša.

Nebojša je skroman, ali mi znamo  da je mnogo doprineo razvoju niškog golubarstva. Već sa 20 godina bio je predsednik udruženja kluba Car Konstantin 116, a bio je i 8 godina predsednik Opštinskog saveza Niša, zatim predsednik Regionalnog saveza koji se sastoji od 76 udruženja i 2200 članova. Što se nagrada tiče, bilo ih je dosta. Njegov golub leteo je 12 sati 48 minuta, zabeležen  je i let od 15 sati i 46 minuta