Violeta Milićević 
Prvi maj za većinu građana danas znači odmor, izlet i druženje. Međutim, istorija ovog praznika govori o teškim uslovima rada i borbi za dostojanstvo radnika. U Istorijskom arhivu u Nišu čuvaju se dokumenta i fotografije koje svedoče o tome kako se ovaj dan obeležavao nekada.
Arhivista Bojana Dašić ističe da je važno razumeti poreklo ovog praznika kako bi se shvatilo njegovo pravo značenje.
„Vrlo je bitno setiti se odakle potiče proslava Prvog maja. On je nastao krajem 19. veka, u vreme industrijske revolucije, kada se formira radnička klasa koja je bila u izuzetno teškom položaju. Radnici su tada radili od 12 do čak 16 sati dnevno, šest dana u nedelji, bez adekvatne zarade i često na samoj ivici egzistencije. U tim uslovima radili su i muškarci i žene, ali, nažalost, i deca. Upravo zbog takvih okolnosti javila se potreba da se radnici izbore za svoja prava i dostojanstvenije uslove života i rada“, objašnjava Dašić.
Kako dodaje, simboličan početak obeležavanja vezuje se za događaje u Sjedinjenim Američkim Državama.
„Povodom toga organizovani su štrajkovi, a upravo 1. maja 1886. godine započeo je veliki štrajk u Čikagu. Taj događaj je kasnije postao simbol borbe radnika širom sveta i vrlo brzo se proširio i na druge zemlje. Zanimljivo je da Prvi maj u početku nije bio zamišljen kao praznik u klasičnom smislu, već kao dan protesta i ukazivanja na loš položaj radničke klase. Sve do 1945. godine radnici su tog dana obustavljali rad i organizovali štrajkove, tražeći bolje uslove rada i života“, naglašava ona.
Nakon Drugog svetskog rata dolazi do značajne promene u načinu obeležavanja.
„Posle 1945. godine Prvi maj dobija novu dimenziju i postaje državni praznik i neradni dan. Tada počinju organizovane proslave koje imaju kulturni, obrazovni i sportski karakter. U njima učestvuju radnici, omladina, vojska, organizuju se parade i razne manifestacije širom zemlje. Taj model obeležavanja u velikoj meri zadržao se i do danas, samo što sada možemo da vidimo i jednu i drugu stranu – i dalje postoje sindikati koji organizuju proteste i ukazuju na probleme radnika, ali istovremeno imamo i duboko ukorenjenu tradiciju proslave u prirodi, sa porodicom i prijateljima“, kaže Dašić.
Viši arhivista Milutin Miltojević pojašnjava kako se ovaj praznik razvijao u Srbiji i šta ga čini specifičnim za naše prostore.
„Srbija je krajem 19. veka bila pre svega poljoprivredna zemlja, u kojoj se većina stanovništva bavila poljoprivredom. Ipak, uprkos tome, imali smo izuzetne mislioce poput Svetozara Markovića i Dimitrija Tucovića, koji su doneli socijalističke ideje i ukazivali na položaj radnika. Tako ne čudi da je prva proslava Prvog maja u Srbiji održana već 1893. godine u Beogradu, dok je prva proslava na selu zabeležena dve godine kasnije“, navodi Miltojević.
On ističe da je važno razlikovati dve tradicije koje su se kasnije spojile.
„Na početku treba jasno razlikovati proslavu Prvog maja i uranak. Do 1945. godine Prvi maj je bio pre svega dan borbe radnika za svoja prava, što potvrđuju i brojni plakati i dokumenti koje čuvamo u Istorijskom arhivu u Nišu. Sa druge strane, na uranak se tradicionalno išlo za Đurđevdan, nekoliko dana kasnije. Tek nakon 1945. godine dolazi do spajanja ove dve tradicije, pa Prvi maj postaje i praznik rada i praznik u prirodi“, objašnjava on.
Govoreći o atmosferi nekadašnjih proslava, Miltojević kaže da postoje brojna svedočanstva koja pokazuju da su ljudi i tada znali da spoje borbu i slavlje.
„Na osnovu fotografija i dokumenata koje čuvamo možemo zaključiti da se mnogo toga zapravo nije promenilo. Ljudi su i tada tražili način da se opuste nakon napornog rada. Na fotografijama vidimo muziku, igru, hranu i piće, dečje priredbe i sportska dešavanja. Prvi maj je bio prilika i za okupljanje i za predah, baš kao i danas“, ističe Miltojević.
Ipak, dodaje da je savremeno društvo promenilo fokus ovog praznika.
„Nažalost, u današnje vreme sve se manje govori o borbi radnika za bolja prava, a sve više o samoj proslavi. Kod nas u Nišu to se najčešće svodi na uranke na izletištima poput Bubnja, Čegra i Kamenice. Ta tradicija jeste lepa i važna, ali ne bi trebalo da zaboravimo osnovnu ideju Prvog maja – borbu za dostojanstven rad i život“, zaključuje Miltojević.
