Violeta Milićević 
U organizaciji Udruženja stvaralaca Niša „Car Konstantin“ i partnera, u Naučno-tehnološkom parku u Nišu održan je memorijalni skup posvećen dvojici velikana srpske elektronike – profesoru Miroslavu Trajanoviću i profesoru Bratislavu Bati Milovanoviću. Neposredan povod je odluka Skupštine Naučno-tehnološkog parka da Muzej elektronike, odnosno muzej industrijske baštine, ponese ime Bate Milovanovića, dok će svečana sala u novom krilu dobiti ime profesora Miroslava Trajanovića.
Predsednik Udruženja stvaralaca Niša „Car Konstantin“, Novica Ranđelović, istakao je da je ovaj događaj mnogo više od formalnog imenovanja prostora.
„Udruženje je jedan od organizatora ovog memorijalnog događaja, podsećanja na likove i dela naših vrhunskih profesora, naučnih radnika – profesora Miroslava Trajanovića i profesora Bate Milovanovića. Odluka da muzej ponese Batino ime, a da sala u novom krilu dobije ime profesora Trajanovića, jeste čin zahvalnosti, ali i obaveza da se njihovo delo ne zaboravi“, poručio je Ranđelović.
On je podsetio da je Niš nekada bio „grad elektronike“, zahvaljujući gigantu kakav je bila Elektronska industrija Niš.
„Imali smo kolos svetske elektronike. Elektronska industrija Niš zapošljavala je desetine hiljada ljudi – bila je pola grada. Nije bilo porodice iz koje neko nije radio u EI. Šleperi su svakodnevno odvozili televizore, radio-aparate, rendgen-uređaje, mašine za pranje veša, računare – širom sveta“, naglasio je on.
Ponos i tuga jednog vremena
Nekadašnji radnik Elektronske industrije, Milorad Miljuš, setio se vremena kada je Niš bio industrijski gigant.
„Elektronska industrija bila je gigant, ne samo za Srbiju već i šire. Čak je i otpad iz fabrike širio misiju tehničke kulture – pioniri, srednjoškolci i studenti dolazili su da uče, da razlikuju dobro od lošeg, da prvi put uzmu instrument u ruke“, kazao je Miljuš.
On je objasnio kako je bila organizovana proizvodnja.
„Fabrika televizora nije bila klasična fabrika, već montažnica. Delovi su se proizvodili u deset drugih fabrika, a onda su se sklapali. Dnevno se proizvodilo i do 600 kolor televizora. Radilo se u tri smene, a iz kruga fabrike izlazilo je i po 30 kamiona dnevno. To je bilo vreme kada se kroz kapije EI izvozilo znanje“, rekao je Miljuš.
Dodao je da je rad u Elektronskoj industriji predstavljao čast.
„Ko je radio u Elektronskoj industriji mogao je da se ponosi tim radom. Šegrtovali smo u velikoj tehnologiji i uz velike ljude. Ja sam jedan od tih i time se ponosim“, poručio je on.
Nasleđe koje obavezuje
Marijan Blagojević iz Udruženja za negovanje industrijske baštine i promociju naprednih tehnologija podsetio je da je jedan od glavnih osnivača udruženja bio upravo profesor Bata Milovanović.
„Bata je insistirao da ovo ne bude samo puko beleženje istorije, već da se promovišu napredne tehnologije i da se mladi edukuju u duhu tehničke kulture. Danas je to možda važnije nego ikada“, rekao je Blagojević.
On je istakao da su se u Nišu pre pola veka proizvodile stvari koje su bile u samom svetskom vrhu – od izvlačenja monokristala do gotovih poluprovodničkih komponenti.
Od grada elektronike do inovacionog haba
Direktor Naučno-tehnološki park Niš Milan Ranđelović poručio je da Niš ima obavezu da nastavi tamo gde je nekada stao.
„Kraja nema, možemo samo napred. Od 2020. godine imamo novi početak sa izgradnjom Naučno-tehnološkog parka. U toku je završetak druge zgrade, raste broj kompanija i startapova, a inovacioni ekosistem jača. Naša je obaveza da radimo na tome da Niš ponovo bude prepoznat kao inženjerski hab, ne samo naše države već i šire“, kazao je Ranđelović.
Imenovanje muzeja i svečane sale po profesorima Milovanoviću i Trajanoviću nije samo simboličan gest. To je most između slavne industrijske prošlosti i nove tehnološke budućnosti Niša – grada koji je nekada osvajao svet proizvodnjom elektronike, a danas to pokušava kroz inovacije i IT sektor.
