Sveti Nikola, ili Nikoljdan najzastupljenija je slava u Srbiji. Uobičajeno se kaže da “pola Srbije slavi svetog Nikolu, a druga polovina ide na slavu”.
Sveti Nikola se smatra zaštitnikom dece, trgovaca, moreplovaca i putnika.
Svetiteljev kult rasprostranjen je ne samo kod pravoslavaca, već i među katolicima, u drugim zemljama poznat je kao Senta Klaus ili Božić Bata.
Sveti Nikola svetitelj svehrišćanski, rođen je u maloazijskom gradu Patara, luci na mediteranskoj obali današnje Turske, 280. godine, a upokojio se 345. godine. Kod čitavog hrišćanskog sveta se poštuje kao veliki čudotvorac.
Kao arhiepiskop Nikola je poučavao narod u veri, ne samo u crkvi, već je išao po domovima. Obilazio je bolesne, pomagao robovima i puštao ih na slobodu, grešnicima je pokazivao put i načine kako da se poprave.
Mnogo običaja vezuje za ovog svetitelja, ali jedan međunarodni je svima poznat.
Jedna od čuvenijih legendi je o tri sirote devojčice koje je spasao od bede i nesreće jer ih bezdušni, naglo osiromašeni otac, hteo prodati u belo roblje pošto nije mogao da im obezbedi tada obavezan miraz. Sveti Nikola je, prema legendi, jedne noći, kroz prozor, u drugoj verziji legende, kroz odžak ubacio svežanj zlatnika kako bi im obezbedio spasenje. Zato u nekim delovima Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore roditelji daruju svoju decu orasima, jabukama i slatkišima.
Postoje i verovanja da na Nikoljdan nerotkinje treba de se mole Svetom Nikoli, a ponegde je i zabranjeno obavljanje takozvanih ženskih ručnih radova.
Sveti Nikola uvek pada u vreme Božićnog posta i zato je trpeza uvek bogata posnim jelima.
Sveti Nikola je najbrojnija slava kod srpskog naroda, oko 30 posto ljudi u Srbiji slavi svetog Nikolu.
Proslava svetog Nikole počinje u našoj etnografskoj tradiciji dva dana pred slavu, 17. decembra se praznuje sveta velikomučenica Varnava, 18. decembra je sveti Sava, pa postoji narodna izreka da se varivo kuva u vreme praznovanja svete velikomučenice Varnave, zato se u narodu kaže Vara vari, Sava ‘ladi, a Nikola kusa.