Početna » Srednjevekovna postavka “oživela” Barutanu u niškoj Tvrđavi

Srednjevekovna postavka “oživela” Barutanu u niškoj Tvrđavi

0

Niška Tvrđava dobila je nov muzejski prostor. Barutana broj 4, od ovog vikenda je otvorena za posetioce koji žele da saznaju više o prilikama u srednjem veku kroz izložbu viteške opreme, odevnih predmeta i pokućstva toga doba. Postavku su osmislili članovi udruženja Zmajeva griva iz Niša.

Do skoro ruina zatrpana smećem koja se nije videla od trave i korova, Barutana broj 4 u niškoj Tvrđavi, danas je moderno opremljen muzejski prostor. Postavka sadrži predmete koji oslikavaju život u srednjem veku.

Foto: Niš Fortress

Pored predmeta koji su korišćeni u svakodnevnom životu, odeće i obuće, postavku čini i oprema bez koje se nije mogao zamisliti nijedan ratni pohod toga doba. Koplja, štitovi, mačevi, samostreli, sekire, samo su neki od njih.

Foto: Niš Fortress

Foto: Niš Fortress

Većina eksponata izložena u prostoru Barutane izrađena je od prirodnih materijala i delo je ruku članova udruženja Zmajeva griva. Poseban kuriozitet predstavljaju originali koji datiraju s početka 9. veka, ali i iz 13. i 14. veka.

Barutana će biti otvorena svakog vikenda od 11 sati. Posetioci će kroz postavku imati vodiča, a zainteresovani će moći da se oprobaju i u streličarstvu.

Nakon pokretanja viteškog festivala članovi udruženja “Zmajeva griva”, došli na ideju da ovom, istorijski važnom objektu udahnu novi život. Realizaciju su pomogli Turistička organizacija Niš, Grad i Opština Crveni krst.

Festival “Zaštitnici tvrđave” i ove godine će biti održan od 6. do 8. septembra na prostoru niške Tvrđave.

 

Uloga barutana kroz istoriju

Barutane su bile veoma važni objekti u svakoj tvrđavi. U Nišu su ih zidale Osmanlije za potrebe čuvanja baruta (tur. džebana). U zavisnosti od arhitekture i značaja same tvrđave, moglo je da bude više barutana čiji kapacitet je varirao u zavisnosti od potreba.

„Iz bezbednosnih razloga barutane su se gradile dalje od stambenih zgrada, a iz taktičkih razloga bile su pozicionirane što bliže bastionima gde su bili pozicionirani topovi, i to u centru tzv. šupljih bastiona (bastioni koji su imali samo zidine, a unutrašnjost je bila prazna) ili odmah iza punih bastiona (bastioni koji su bili ispunjeni zemljom) kao što je slučaj niške Tvrđave. Čak i u miru, straža je čuvala ove zgrade, a pristup njima su imali vojnici koji su bili zaduženi za njih. Razlog je bio bezbednosne prirode. Eventualna sabotaža, u vidu podmetanje požara i dizanje u vazduh barutane, bila je dugoročna šteta za branioca jer bi ostajali bez veće količine baruta, a u slučaju rata moglo je i da znači pad tvrđave“, objašnjava istoričar Igor Rakić.

U cilju veće zaštite, barutane su bile okružene kamenim ili zemljanim zidinama ili palisadama. Bilo je važno i zaštiti ih od tzv. ubacne vatre odnosno od projektila koji nisu dolazili direktno iz topa napadača već su padali odozgo i koji su bili ispaljeni upotrebom merzera (top kratke cevi i velikog kalibra koji je korišćen kao neka vrsta današnjeg minobacača).

„Zbog toga su komore u kojima se čuvao barut imale ojačan cilindričan svod, napravljen od opeke ili kamena, a koji je nekad bio ojačan kontraforom. Iznad svoda se obično nabacivala zemlja, balvani i suva trava kako bi se napravio sloj koji bi ublažio (amortizovao) udar projektila koji je padao sa visine. Zidovi barutana su bili debeli, a na njima su bili manji, uski, prozori kroz kojih je mogao da struja vazduh, da bi se sprečilo nastajanje vlage, a kroz kojih nije mogao da uleti projektil koji bi dolazio spolja“, navodi Rakić.

Foto: Niš Fortress

Foto: Niš Fortress

Unutar same barutane, barut se čuvao u većim i manjim drvenim buradima, koja su bila postavljena na policama ili na balvanima kako bi bila odvojena od poda i zaštićena od vlage. U sklopu pojedinih barutana nalazila se i oružarnica gde su se barutom punila topovska đulad, petarde (posebne cilindrične posude koje su služile za razbijanje kapija), bombe. Ovde se i vojska snabdevala municijom.

„Da bi se barutane dodatno osigurale od eksplozije, u njima su ekseri, šarke na vratima i brave bile izrađene od bronze, jer ta legura bakra i kalaja nije stvarala iskre prilikom trenja koja je mogla da upali barut. Iz istog razloga, vojnici koji su radili u barutanama nosili su i klompe koje su napravljene od jednog komada drveta koje na sebi nisu imale metalne delove koji bi mogle da proizvedu varnicu“, kaže Rakić.

Zanimljivost je i ta da na brojnim mapama Niške tvrđave, koje se čuvaju u Austrijskom državnom arhivu, ne postoje ucrtane barutane iako se zna da su one postojale.

“Izuzetak predstavlja jedna, prilično grafički „deformisana“, mapa Niške tvrđave koja u legendi navodi „Drei Pulfver Thürn oder Csebeana“ (staronemački: Tri kule sa prahom ili džebana), što navodi na zaključak da su u niškoj Tvrđavi postojale tri barutane. Autor mape je pribeležio fonetski (onako kako ga je čuo) osmanski termin „cebhane“ – barutane”, ističe Rakić.

Foto: Niš Fortress

Foto: Niš Fortress

Domaći istporijski izvori, pak, pokazuu da je na prostoru Tvrđave, na međusobnoj udaljenosti od oko 250 metara, razmešteno ukupno pet barutana. Četiri, iste veličine, uz severni zid, i jedna manja u istočnom delu Tvrđave. One su jedini sačuvani objekti, te vrste i namene, u Srbiji.

Ostavite komentar

Glas juga je regionalni informativni portal koji se bavi svim aktuelnim vestima, ljudima i događajima, ali pre svega poštujući novinarski kodeks i principe koji neguju tačno, nepristrasno i objektivno novinarstvo.

Izbor urednika

Najnovije

Internet portal Glas Juga je javno internet glasilo registrovano u registru pod brojem IN001337.
Naš “glas” je i vaš glas.

Naš „glas“ je i vaš glas