Violeta Milićević 
Uskrs, najveći hrišćanski praznik, obeležava se kao dan vaskrsenja Isusa Hrista i simbolizuje pobedu života nad smrću, svetlosti nad tamom i vere nad strahom. Ovaj praznik spada u red pokretnih, što znači da se njegov datum menja svake godine, ali se uvek slavi u nedelju.
Na dan Uskrsa, vernici se tradicionalno pozdravljaju rečima „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“, dok se slavlje nastavlja i narednih dana – na Vaskršnji ponedeljak i utorak.
Uskrs se smatra jednim od najradosnijih praznika, a osim verskog značaja, prati ga i bogata tradicija narodnih običaja koji su se u Srbiji prenosili s kolena na koleno.
Farbanje jaja jedan je od najprepoznatljivijih običaja. Prvo obojeno jaje, po pravilu crveno, naziva se čuvarkuća. Ono se čuva tokom cele godine, jer se veruje da štiti dom, ukućane i donosi zdravlje i sreću.
U pojedinim krajevima Srbije i danas se zadržao običaj da se deci na Uskrs jajima trljaju obrazi, kao i da se ukućani umivaju vodom u kojoj su prenoćila jaja, dren i bosiljak. Prema narodnom verovanju, ovaj ritual donosi snagu, zdravlje i napredak tokom cele godine.
Postoji i verovanje da na Uskrs treba ustati rano, jer se smatra da spavanje do kasno može doneti zastoj i lošu sreću. Zato se ovaj dan provodi aktivno, u veselju i zajedništvu.
Poseban značaj ima i uskršnji ručak, kojim se završava višenedeljni post. Porodica se okuplja za trpezom, a obrok tradicionalno počinje tucanjem jaja. Na stolu se potom nalaze razna jela – pečenje, mladi luk, sveže salate i druge đakonije, koje simbolizuju obilje i radost.
Uskrs je tako spoj vere, tradicije i porodičnog zajedništva – praznik koji, prema verovanju, donosi blagostanje i sreću svima koji ga proslavljaju u miru i ljubavi.
