Glas Juga 
U Istanbulu je 26. juna 2021 godine svečano položen kamen temeljac za izgradnju mosta Sazlidere, prvog mosta na megaprojektu gradnje “Kanala Istanbul”, koji će, paralelno sa Bosforom, spajati Mramorno more s Crnim morem.
Duž “Kanala Istanbul”,kako je njegov zvaničan naziv, će biti izgrađeno, kako je najavljeno šest mostova, dok će na njegovim obalama biti izgrađena dva nova grada.Dužina kanala iznosiće 45 kilometara, dok će njegova širina biti 275 metara, a dubina 21 metar.
“Cilj nam je da ‘Kanal Istanbul’ završimo za šest godina i po ceni od blizu 15 milijardi dolara”, kazao je tom prilikom predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, i dodao da sva istraživanja pokazuju da će se brodski saobraćaj u kanalu odvijati 13 puta sigurnije od onog u Bosforu.
– Niš i Srbija dobijaju novi siguran i najeftiniji kanal, kao i nove luke za prijem i transport svoje robe u svim delovima sveta, jer će isti biti povezan i sa Dunavom, ali i železničkom prugom:Budimpešta-Subotica-Novi Sad-Beograd-Niš-Istanbul kao i prugom Pirej-Atina-Solun-Skoplje-Niš,kada se završi njeno kompletno renoviranje.Navedena pruga će u Nišu biti povezana sa novom samostalnom prugom Niš-srpsko-bugarska granica, koja će dalje preko Bugarske i Istanbula,dakle celom dužinom turske države biti povezana sa prugama koje idu prema Aziji, ali i drugim prugama koje postoje u Turskoj, koje su povezane sa prugama u drugim držama koje se nalaze u velikom broju azijskih država kao i sa onim koje idu prema Bliskom istoku,a čija je rekonstrukcija u toku.Kada se za nekoliko godina kompletno renovira pruga Niš-srpsko-bugarska granica, ona će nakon toga izgledati sasvim drugačije nego sada.Između ostalog, ona će u potpunosti biti elektrificirana i na njoj će brzina vozova biti i mnogo veća nego što je to danas to moguće.
Dakle, kada je reč o železničkim prugama Niš, će biti najvažnije železničko čvorište,kao i danas u ostalom, ali i svih ovih decenija, pa ako hoćete i vekova koliko postoji železnićki saobraćaj u ovom delu Evrope,kako se to kaže od Atlanskog okeana,preko Sredozemnog i Crnog mora do Pacifika(Tihog okena).
Drugim rečima raskrnica sa velikim međunarodnim značajem, i to je nesumnjivo bio jedan od ključnih razloga što je Srbija vekovima bila na meti velikih sila koje su želele njome da ne samo gospodare, nego i da vladaju, ali i da je na silu imaju u okviru svojih granica.
Nekada im je to u istoriji i uspevalo, ali ona je uvek bila spretna riba koja je uvek uspevala da im pobegne iz tih njihovih namera da je imaju u tanjiru,kao specijalitet na bilo čijem osvajačkom stolu,i da uvek ode u svoju slobodu.Što bi rekao naš veliki književnik Dobrica Čosić, a to je za svog života više puta ponavljao-“Srbija je kuća nasred puta u koju su velike sile uvek želele da se usele.I da njome gospodare”.Te njihove namere su i danas veoma prisutne, jer ko zavlada Srbijom i Nišom taj je gospodar velikog evroazijskog prostora,kao i tamošnjeg sveta.Posebno se to odnosi na današnje vreme i današnje uslove u svetu,ne samo zbog Ukrajine.
Kada je reč o drumskom prevozu robe kroz Srbiju do Istanbula,on veoma dobro funcioniše, zahvaljujći pre svega izgrađenom novom auto-putu od Niša do srpko-bugarske granice.
– Kilometraža za put do Istanbula iz Niša iznosi 719 kilometara,dok ona iz Beograda iznosi oko 952 kilometara.
-Iz tih razloga je veoma važno, čak neophodno da se u Nišu što pre izgradi međunarodni distributivni centar u kome bi se roba, ne samo iz naše zemlje, primala, pakovala, carinila i transportovala za izvoz, pre svega u odnosu na zemlje koje se nalaze na čitavom azijskom prostoru, Rusku Fedreraciju,zemljama koje se nalaze u centralnoj Aziji,bliskog istoka i Afrike,između ostalog i preko Sueckog kanala(Egipta).
-U izgradnji navedenog novog plovnog kanala u Istambulu,učestvuje i Narodna Republika Kina koja je finansijski preko svojih banaka, pomogla izgradnju istog.Kada se završi “Istanbulski kanal”, isti će biti deo,jedinstvenog novog transportnog koridora pod nazivom: Evroazija:Jedan pojas-.jedan put od Atlanskog okeana na severu Evrope do Pacifika/Azija-Australija,a čije se otvaranje očekuje krajem 2025 ili početkom 2026.godine. Istanbulski kanal koji će proći evropskim delom najvećeg turskog grada, je jedan od najkrupnijih projekata XXI veka
I tako, dok se ne samo zemlje Evropske zajednice, i Sjedinjene Američke Države,dabome i same Ruske Federeacije, sve više zaglavljuju u vojnim dešavanjima u Ukrajini,rat niko ne spominje, kada je Ukrajina u pitanju, ali zato sve više i više i spominju i otvoreno rade, da do tog i rata i zaista dođe,dakle do direknog vojnog sukoba između Ruske Federacije i NATO saveza.
Da je Treći svetski rat je sve izvesniji, na to ukazuju i najnoviji teroristički napad na građane Moskve, u koncertnoj dvorani,pre početka zakazanog muzičkog događaja, koji se dogodio 23.marta ove godine.Prema najnovijim,poslednjim podacima u tom terorističkom činu, koji još uvek detaljno nije i objašnjen i rasvetljen, koje i čije bezbednosne i političke strukture u svetu stoje iza njega, međutim, ono što se sigurno bar za sada pouzdano zna, da je u njemuu poginulo 143 građana Moskve, dok je 360 njih ranjeno.
Dakle, u takvoj uzavreloj situaciji između zemalja, NATO saveza i Ruske Federacije sa druge strane,Ukrajina se tu ništa ne pita,nego samo njeni stanovnici svakodnevno ginu i ginu, i dok se glavni svetski “igraći” i politički i vojno,dakle svim sredstvima bore oko toga kako će ta zemlja posle završetka rata izgledati, između ostalog i konkretnom podelom Ukrajine, dotle turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, završava svoju misiju izgradnjom “Istanbulskog kanala”.
PODELA UKRAJINE
Mapa pokazuje kako bi Ukrajina ubuduće izgledala.Podela bi išla obalama toka velike dosadašnje ukrajinske reke Dnjepar, a čija će ona na kraju ovog sukoba biti to niko živ u ovom trenutku ne zna,ali bi ta nova podela Ukrajine išla upravo tokom reke Dnjepar.Tako što bi Frncuska, kao članica NATO pakta, sa drugim državama iz tog saveza, vojno umarširala u Ukarinu i rasporedila svoje borbene snage na njenu desnu obalu. I to za sada, kako je to u ostalom i sam ovih dana rekao francuski predsednik Emanuel Makron, tako što bi za početak Francuska mogla da pošalje 2000 svojih vojnika, koji bi zaposeli desnu obalu reke Dnjepar, dok bi ostali njeni savezni u ovom sve više otvorenom ratu, između 30 zapadnih zemalja okupljenih i ujedinjenih oko NATO saveza sa Ruskom Federacijom mogle da pošalju još oko 60 hiljada vojnika.
To bi,dakle trebalo da bude buduća granica između NATO saveza i Ruske Federacije, koja bi dobila sve teritorije koje se nalazi duž ili od njegove leve obale dakle, i velike teritorije koje pripadaju regijama:Dnjepar,Lugansk,Herson i Zaporožje kao i samo poluostrvo Krim, kao i neke druge oblasti koje se nalaze suprotno od desne obale buduće neke nove,po meri samog NATO-a države koja bi se formirala na prostoru današnje Ukrajine.
Inače,navedene četri oblasti to jest regije su nakon održanog refenduma, na svečanosti u Kremlju,sedištu ruske države 28.septembra 2022 godine i zvanično prirpojene Ruskoj Federaciji, tako da su one sada i zvanično u sastavu ove velike države.Time bi se na neki način i legalizovali neki od vojnih ciljeva koje je Ruska Federacija definisala pre zvanične vojne intervencije u Ukrajini 24.februara 2022 godine.Dok bi se za Odesu, u nastavku vojnih dešavanja u Urajini međusobno tukli, mnogi kažu dok rusi ne osvoje Odesu i izađu na deltu Dunava, jer je to između ostalog i njihov i politički vojni cilj.
Ako bi se to i dogodilo, onda bi se tek međosobni sukob razvio do neslućenih razmera i trajao bi, po proceni eminentnih svetskih stručnjaka iz više oblasti, više godina možda čak i do kraja ove decenije.U tom slučaju bi bilo blokirano kompletno Crno more, kao i sadašnji prolazi kako, kroz Bosfor tako i Dardanela, kojim bi prvenstveno prolazili vojni brodovi, dok bi civilnim brodovima koji prevoze robu i putnike, prolaz kroz ova dva turska moreuza, ne samo bio otežan nego i zabranjen,tako da bi u tom slučaju “Istanbulski kanal”, još više dobio na znaćaju, a inicijativa za njegovu izgradnju koja je došla od predsednika Turske Redžepa Tajipi Erdogana, mogla bi da se svrsta u vizionarsko predviđanje navedenih događaja, ne samo u Ukrajini nego i na čitavom novom velikom prostoru na kome se nalazi veliki broj zemalja, računajući i samo Crno more.
ISTANBUSLI KANAL NIJE SAMO MOJ SAN NEGO I VELIKA POTREBA
Naime, Redžep Tajip Erdogan, je ideju da je potrebno da se u Istanbulu izgradi novi kanal, koji ne bi bio “zagušen” i zatrpan brodovima raznih namena, koji su prolazili i tada i sada kanalima između čuvenih moreuza Bosfora i Dardanela,a koji se nalaze u Turskoj,izneo još u periodu kada je on bio na čelu Istanbula(1994-1998.godine), dakle kao njegov gradonačelnik.
U prilog, toj njegovoj ideji iz tog perioda, kao i iz kasnijih godina, pa sve do početka njegove zvanične izgradnje 2021 godine, on je uvek isticao kao obrazloženje, da je potrebno izgraditi novi kanal i to u evropskom delu Istanbula, zbog toga što je bosfosrki kanal preopterećen prolazom brodova raznih namena od vojnih, teretnih, putničkih itd.U obrazloženju da je potrebno da se Istanbulu izgradi jedan novi kana, on je to uvek obrazlagao sledećim činjenicama i to:da je 30-tih godina prošlog veka godišnje Bosforom plovilo u proseku 3.000 brodova, da bi se poslednjih godina broj brodova koji prolaze istim povećao na, 45.000 kao i to da će do 2050 godine dostići čak 78.000 brodova svih namena koji će prolaziti tim kanalom, i da je samim tim on ušao u fazu prenatrpanog i preopterećenog kanala, koji će dostići svoj maksimum,i da će iz tih razloga doći do njegovog zagušenja, što će samim tim stvoriti velike probleme i samom Istanbulu kao i celoj Turskoj.
A zatim je u obrazloženju opravdanosti izgradnje novog kanala u Istanbulu to još jednom ponovio 2011 godine, ali tada kao premijer Turske.
“Plovidba svakog velikog broda kroz Bosfor predstavlja ozbiljan rizik po grad. Bosfor je i sa juga i severa i istoka i zapada poprište veoma velike frekvencije plovidbe brodova svih kategorija,zbog toga je izgradnja novog kanala više nego neophodna”.
Inače Redžep Tajip Erdogan je bio primejr Turske u periodu od 2000 do 2014 godine, da bi te iste godine postao predsednik Turske, pobedivši na savezinm izborima koji su te godine održani.
Dakle, od te godine, Redžep Tajip Erdogan,ali sada kao predsednik Turske, je nastavio da se bori,a kako vidimo i izbori da se “Istanbulski kanal” ne samo završi, nego i otvori za saobraćaj, uprkos velikim problemima sa kojima se za sve to vreme suočavao, kao što je bilo na primer Arapsko proleće, građanski rat u Siriji ili ekonomska kriza u Turskoj.
Ili kao što je bio pokušaj vojnog puča koji se dogodio u noći između 15 i 16 jula 2016 godine,kada je grupa pobunjenih oficira jednog dela turske vojske, pokušala da svrgne sa vlasti Erdogana i da dovede na vlast vojnu huntu.Taj državni udar tada nije uspeo između ostalog i zahvaljujući i samoj Ruskoj Federaciji, tačnije njenoj obaveštajnoj službi, koja je na vreme obavestila Erdogana šta mu se sprema u toku te noći, i koji je zahvaljući njima sačuvao svoju glavu od neuspelog bombardovanja jednog hotela u kome se on tada nalazio i to u jednom turskom gradu koji je bio udaljen od glavnog grada Turske Ankare, nekeliko stotina kilometara.
Erdogan je te noći napustio hotel u kome je je odseo svega 15 minuta ranije, pre nego što je isti bio bombardovan avionima u kojima su bili piloti koji su pripadali delu pobunjeničkih vojnih snaga Turske.
Između ostalog, jedan od razloga zašto je te noći u delu turkse armije došlo do pobune je u svakom slučaju bio i njegov projekat izgradnja “Istanbulskog kanala”.
Međutim, i posle tog pokušaja puča koji se dogodio 2016 godine u Turskoj, i koji je Erdogan preživeo, novi udar na njega i izgradnju njegovog ličnog projekta “Istanbulskog kanala”, ponovo dolazi od strane dela vojske i to 2021 godine,kada je 103 penzionisana turska admirala poslala predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu pismo u kome iznose svoje protivljenje o povlačenju Turske iz međunarodnog sporazuma iz Montreja, postignutog još 1936. godine, kojim je regulisan brodski saobraćaj kroz moreuze Bosfor i Dardaneli a koji povezuju Sredozemno sa Mramornim i Crnim morem.
To njihovo pismo i obraćanje predsedniku Turske Erdoganu, je u samoj zemlji izazavalo veliko reagovanje.Do onih koji su podržali pismo penzionisanih turskih admirala, do onih koji su jedan takav njihov gest osudili, jer su smatrali, a i danas tako misle da je izgradnja jednog takvog kanala u zemlji, i na tom mestu, ne samo nepotrebna nego i da predstavlja ozbiljan trošak za državu.Međutim, u turskoj štampi se mogu naći tekstovi koji nedvosmisleno ukazuju da je to bila organizovana zavera spolja,uperena prema predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu kako se ne bi izgradio navedeni kanal.
Što je i razumljivo između ostalog, i zbog toga što se po pravilu, kada je reč o takvim investicionim objektima, pogotovu na moru, oni uvek i grade i priporemaju iz geostarteških razloga,pre svega kada su u pitanju vojni razlozi, tako da svi knali koji već postoje na teritoriji turske države več imaju jedan takav značaj, pored naravno ekonomskog, to jest komercijalnog.
Sa druge strane sam predsednik Turske Erdogan, je naravno iskoristio tu priliku i da se još jednom obračuna sa svojim protivnicima,a koje je stalno ima u okviru svojih oružanih snaga, što je u ostalom potvdio i neuspeo vojni puč, ili državni udar koji je 2016 godine organizovan od strane nekih najviših oficira unutar tadašenje turske vojske i njene celokupne vojne organizacije.
Tako je po naređenju samog Redžepa Tajip Erdogana,desetorica najglasnijih admirala je odmah uhapšeno,dok su ostali samo saslušani od strane turske policije i turskog tužilaštva, tako da je taj slučaj u to vreme i na taj način okončan.
-“Sviđalo se to nekome ili ne, mi ćemo graditi Istanbulski kanal. Nećemo dozvoliti ljudima bez vizije i ciljeva, koji nemaju ljubavi za našu zemlju, da nas odvrate od ovoga. Nećemo se baviti zlom agendom opozicije, jer ne želimo izgubiti nijednu sekundu”, ponovio je Erdogan još jednom svoju odluku o izgradnji navedenog kanala.Drugim rečima odstupanja nema “Istanbulski kanal” će se graditi.
KONVENCIJA IZ MONTREA 1936
Prema Konvenciji iz Montrea, zemljama koje ne izlaze na Crno more nije dozvoljeno da u crnomorskom regionu svoje brodove drže duže od 21 dana. Države koje svojom granicom izlaze na obale Crnog mora su Turska, Bugarska, Rumunija, Ukrajina, Gruzija i Rusija. Konvencija je potpisana 20. jula 1936. godine u švajcarskom Montreu i za crnomorski basen obezbeđuje status-kvo.
Dakle, Konvencija iz Montrea koja je doneta 1936 godine, je zapravo međunarodni ugovor koji reguliše prolaz brodova svih vrsta koji prolaze kroz moreuze Bosfor i Dardanele u Turskoj i ona garantuje potpunu slobodu prolaza za sve civilne brodove i to u doba mira.Pored toga, tom Konvencijom,koja će se primenjivati isključivo u doba mira, su posebno određeni uslovi koji se odnose na vojne brodove za koje važe i određena ograničenja kada je reč o njihovom prolazu kroz navedena dva moreuza,i to tako što oni uvek moraju da se najave turskoj vlasti, i da u pismenoj formi istu obaveste i o broju brodova,njihovoj tonaži,vrsti naoružanja kao i trajanje njihovog prolaza kroz navedena dva moreuza. Kada je Turska u ratu, ili se oseća ugroženom nekom ratnom pretnjom, u tom slučaju ona može doneti bilo kakvu odluku o prolasku ratnih brodova onako, kako njoj u tom trenutku odgovara.Inače, SAD nije potpisnik navedene Konvencije.
Ono što je veoma značajno ali važno da se istakne, da je sastanak u švajcarskom gradu Montreu organizovan 22,juna 1936 godine, u trenutku kada je došlo do novih istorijskih okolnosti na prostoru Evrope i Azije, i kada je bilo neophodno da se uredi način kretanja brodova, ne samo trgovačkih, na prostoru od Crnog do Mramornog mora, sa jasnim ciljem, a to je, kako bi se dalje razvijala ekonomija između mediterana i Crnog mora.
Tako da su tog dana u ovaj švajcarski grad došle delgacije sledećih država i to: Australije,Bugarske,Francuske,Nemačke,Grčke,Japana,Rumunije, Sovjetskog Saveza, Turske, Velike Britanija i Jugoslavije, dok tadašnje dve velike sile Italija i Sjedinjene Američke Države nisu prisustvovale ovom skupu, tako da tim povodom, nisu ni poslale svoje posmatrače.
Inače, kada je reč o Crnom Moru za vreme vladavine Osmanskog carstva (1453—1922.godina) ono tada nije smatrano morem, nego je ono za njih bilo jezero,tako da se u stvari, tim međunarodnim ugovorom koji je donet u Montreu,na nov i drugačiji način,posebno u odnosu na Tursku tretira i definiše i samo Crno more.
Ono što je značajno da se istakne, a to je da novi “Istanbulski kanal”, ne podleže pravilima koja su tom prilikom definisana u navedenoj konvenciji, sobzirom da on u to vreme nije ni postojao.Tako da u odnosu na njega ne može da se primenjuje,bar za sada bilo koji međunarodni ugovor takve vrste,nego da je to novi kanal koji je u vlasništvu isključivo Turske države.U ostalom to je i suština izgradnje takvih pomorskih kanala, koji treba da ubrzaju brodski promet i da na taj način uvećavaju prihod, kao alternativni pomorski put.[
Kanal “Istanbul” treba da bude izgrađen zapadno od centra grada, na evropskoj strani provincije Istanbul, i njime će dnevno prolaziti između 150 i 160 brodova, s tim što će on omogućiti da kroz njega prolaze i brodovi koji imaju izuzetno velike transportne kapacitete,kao što su oni koji prevoze naftu, a koji do sada nisu mogli da prolaze na primer Bosforskim moreuzom. Novi kanal, će izmeđuostalog,u velikoj meri, dakle direkno doprineti kada je reč o samom gradu Istanbulu koji ima više od 15 miliona stanovnika i koji spada među najnaseljenije gradove u svetu, i njegovoj još boljoj ekološkoj zaštiti,kao i očuvanju njegove celokupne prirode, ali i samog mora.
Pored toga,kako se ne bi ne samo u samom Istanbulu, ugrozio drumski i železnički saobraćaj,predviđena je i izgradnja novih mostova. Milioni kubika iskopane zemlje iskoristiće se za podizanje velike luke i novog aerodroma kapaciteta 60 miliona letova godišnje.Pored izgradnje 6 mostova, na tom novom prostoru, biće izgrađena i tri veštačka ostrva na izlasku iz Mramornog u Crno more, dok će na njegovim obalama biti izgrađena i dva nova grada u kojima će živeti preko 500 hiljada stanovnika.
Ekonomski stručnjaci navode, da će povećanjem prometa kroz novi kanal samoj Turskoj državi, godišnje donositi prihod od nekoliko desetina milijardi dolara i to samo od napalaćivanja taksi za prolazak stranih brodova kroz novi kanal,naravno kada on bude izgrađen.Takođe nezaposlenost, koja sada u Turskoj državi,iznosi samo 13 posto bila bi značajno smanjena jer bi kanal otvorio desetine hliljada novih radnih mesta, kako u samom proizvodnom sektoru, tako i mnogobrojnim uslužnim delatnostima, koje bi nikle duž prokopanog kanala.
O tome je više puta govorio i sam predsednik Turske Erdogan:
-„Plovidba Bosforom će biti prekinuta. Ljudi će početi da se bave vodenim sportovima, biće izgrađen sistem gradskog saobraćaja i Istanbul će se vratiti svojim starim danima“.
Dakle, već za manje od dve godine Niš,to jest njegova preduzeća,kao i sva druga koja se nalaze na prostoru južne i istočne Srbije, ali i kada je reč o ostalim preduzećima u našoj zemlji,imaće mogućnosti da koriste jedan sasvim novi kanal za svoje potrebe, i neće više biti u situaciji da na transport i prijem svoje robe čekaju po nekad i po nekoliko meseci, zbog preopterećenosti pre svega Bosforskog moreuza,a koji su i najviše koristili proteklih decenija.To se odnosi i na magistralni vodeni put koji prolazi kroz našu zemlju,a koji se i danas najčešće koristi a to je Dunav-Crno more, ali i kada je u pitanju drumski i železnički saobračaj.
Novi Kanal “Istambul”, to je ustvari njegov zvanični naziv,će uskoro biti i najbliži kanal, u neposrednoj blizini Srbije a koji će spojiti Crno i Mramorno more, ali će u isto vreme biti i najbliži kanal za transport robe i putnike koji koriste Sredozemno more, dok se ne izgradi najavljeni kanal u našoj zemlji Morava-Vardar, koji će povezivati Dunav sa Egejskim morem.
Izgradnjom i rekonstrukcijom već postojećih brzih pruga kao što su Niš-Beograd,Niš-Solun i Niš-srpsko-bugarska granica, i njihovim uključivanjem u jedinstveni transportni sistem Evropa-Azija,Niš će postati za nekoliko godina jedan od najznačajnijih ,računajući i aerodrom u Nišu ”Konstantin Veliki”, centar u kome će se odvijati pre svega prijem i transport robe, ali i grad u kojem će dolazati veliki broj poslovnih ljudi iz celog sveta, kao i grad u kome će se obavljati veliki broj komercijalnih letova,kada je reč o samom aerodromu, ali i grad u kome će biti veliki broj komercijalnih vozova,kao i autobusa koji će služiti za prevoz putnika kopnenim putem, što će nesumnjivo doprineti i ekonomskom reazvoju Niša, ali i na povećanje broja stranovnika.
Dakle, neće to biti onaj Niš iz čuvene pesme niške legendarne grupe “Palilula” pod nazivom”Kude je taj Niš”, a koja je bila posvećena pre svega Fudbalskom klubu “Radnički”, koji je u to vreme imao izuzetno velike uspehe u međunarodnim takmičenjima koje je tada organizovala Evropska fudbalska organizacija(UEFA),nego će to biti grad koji će izgledati sasvim drugačije, ne samo u odnosu na taj period (970-1980 godina), kada je nastala navedena pesma nego, i kada je reč o sadašnjem Nišu, jer će nova ekonomija, koju će nesumnjivo doneti i Kanal”Istanbul”, kao i nove brze pruge, i izgrađeni novi autoputevi, sasvim uticati i na njegov mnogo drugačiji razvoj.
Jer,Niš će nesumnjivo biti novi centar novog velikog međunarodnog projekta: Evroazija:Jedan pojas-.jedan put od Atlanskog okeana na severu Evrope do Pacifika/Azija-Australija.I to zahvaljujući pre svega tome, što je Srbija već pristupila dvema moćnim organizacijma u svetu, kineskom “Pojas i put” i što je članica ekonomske organizacije ASEAN, koju pretežno čine zemlje koje se nalaze na prostoru Jugoistočne Azije.
Kakav će položaj, mesto, ulogu i značaj u bućnosti imati sadašnja Evropska unija, znaće se tek kada ova era političara koji vladaju u njoj i njome, rasčiste da li je sadašnjoj Evropi bio potreban ratni period u njenoj istoriji i to na početku 21 veka, koji je evidento sada prisutan na svakom koraku unutar zemalja koje sada čine EU.
Naravno ostaje da se vidi, ali je sasvim sigurno da i Niš, i naravno i gradovi i opštine koje se nalaze ne samo na jugu Srbije, nego i u celoj Srbije, neće da sede skrštenih ruku i da gledaju šta će već sutra da im kažu i:Makron, i Šolc a naročito Tusk ili Šarl Mišel.Samo budala i naivan čovek će sedeti skrštenih ruku,ili vlade nekih država, kako na Balkanskom poluostrvu, tako i onih koje se nalaze na evropskom kontinentu i slušati ovakve “optimističke” priče, koje uvode ne samo čitav evropski kontinet u neko ratno stanje, koje može imati nesagledive posledice za čitav svet, dok se pored njih grade novi kanali, grade nove pruge i autoputevi, niču novi gradovi…
I tako i Niš i Srbija krupnim koracima idu putevima koji vode preko novih kanala-sve do Tihog okena(Pacifika),Indijskog okeana, tamo gde su već bili i Aleksandar Veliki, Marko Polo…bez obzira na ovakve pretnje koje dolaze od nekih visokih zvaničnika iz Evropske unije, a nisu usamljene i pojedinačne.
Ili, sve dok nekome od njih ne padne napamet da ratni sukob prebaci u Crno more.U tom slučaju, ni sunce neće pomoći.
-Tama će prekriti i odneti sve snove o novim kanalima, putevima i prugama.
Što bi rekle stare nišlije:
-Abe,možda će i nekome od njih da dođe pamet u glavu, samo se još nije setio da je ima.
