Violeta Milićević 
Svake zime, kada se grad obuče u svetlucave lampice i novogodišnje boje, u Nišu se ponavlja ista scena: jelka postavljena na Trgu Stevana Sremca, iznad spomen-česme posvećene jednom od najznačajnijih srpskih pisaca. I gotovo svake zime – tišina. A onda, odjednom, burne reakcije, polemike, komentari, rasprave na društvenim mrežama i pitanje koje se stalno vraća: „Kako je moguće da se jelka postavlja preko Sremčeve česme?“
Ono što je zanimljivo jeste da ova jelka nije novina. Naprotiv. Godinama unazad, novogodišnja dekoracija na Trgu Stevana Sremca uključuje upravo ovo mesto. Jelka se postavljala i ranije, gotovo identično, ali bez šire javne rasprave. Sremac je bio „tu“, ali nekako u pozadini – prekriven svetlima, ukrasima i prazničnom euforijom.
Sremac – simbol koji se često zaboravlja
Stevan Sremac nije samo ime trga niti figura iz školskih lektira. On je pisac koji je Niš pretočio u književnost, koji je ovde živeo, radio i stvarao, ostavljajući neizbrisiv trag u kulturnom identitetu grada. Spomen-česma na trgu podignuta je kao simbol tog sećanja, ali i kao podsetnik na vrednosti koje prevazilaze dnevnu politiku i sezonske događaje.
Ipak, u praksi, čini se da je Sremac često prisutan samo formalno – kao naziv prostora, a ne kao vrednost koju se svesno neguje.
Tema se otvorila tek 2022. godine?
Prvi ozbiljniji javni prigovori pojavili su se 2022. godine, kada su iz pokreta Dveri ukazali na to da je postavljanje jelke preko česme neprimereno i da simbolično pokazuje odnos prema kulturnom nasleđu. Tada je prvi put šira javnost počela da se pita da li je u redu da se spomen-obeležje praktično „sakrije“ zbog praznične dekoracije.
Od tog trenutka, tema se vraća svake godine, sa sve većom pažnjom. Ono što se promenilo nije jelka… Današnje reakcije velikim delom nastaju na društvenim mrežama, gde fotografija jelke preko česme za nekoliko sati obiđe ceo grad. Ljudi se tada „sete“ Sremca, ali pitanje ostaje: da li se zaista radi o brizi za kulturno nasleđe ili o trenutnoj reakciji izazvanoj viralnim sadržajem?
Jer, ako je jelka godinama bila na istom mestu, zašto tek sada postaje problem?
Sa druge strane, organizatori novogodišnjih programa godinama ističu da je cilj dekoracije da se stvori praznična atmosfera, radost i živost u centru grada. Trg Stevana Sremca je jedno od najposećenijih mesta tokom zime, a jelka je, pošto česma zimi ne radi, postala deo te slike.
Ako je ova polemika makar podstakla razgovor o Stevanu Sremcu, njegovom mestu u Nišu i načinu na koji se odnosimo prema kulturnom nasleđu – onda jelka, paradoksalno, ima i jednu dobru stranu. Ali prava vrednost biće tek onda kada se Sremca setimo i bez jelke.
