Glas Juga 
Zavičajni muzej Knjaževac neguje vrednu kolekciju zubuna iz 19. i 20. veka – jednog od najlepših delova ženske narodne nošnj. Ova narodna nišnja tipična je za timočko-zaglavski kraj. Reč je o odevnim predmetu bez rukava, tačnije dugom prsluku od belog domaćeg sukna, bogato ukrašen i izvezen pretežno crvenom, crnom, zelenom i plavom vunom, kao i belim pamučnim koncem. Po ivicama je ukrašen našivenom crvenom čohom i mrkim vunenim gajtanom, a oblačio se preko jeleka. Nosili su ga mnogi narodi širom Balkanskog poluostrva.
Deo jedinstvene kolekcije takvih zubuna neguje i čuva Zavičajni muzej u Knjaževcu dok je celokupna kolekcija prikazana na izložbama širom Srbije. Prvi put predstavljena je knjaževačkoj publici 2019. godine, a od tada redovno gostuje u mnogim gradovima u zemlji.
Kustos etnolog Zavičajnog muzeja Knjaževac Jelena Kurtić objašnjava da izložba ima za cilj da prikaže izbor iz tradicionalnog života stanovnika ovog kraja. Izloženi predmeti su riznica bogate kulturne tradicije i nezamenljivi izvor saznanja životnih prilika iz naše prošlosti.
“Na osnovu samih predmeta, koji su kataloški obrađeni, kao i uz korišćenje stručne literature, analizirana je cela kolekcija zubuna Zavičajnog muzeja Knjaževac. Pritom je dat kratki prikaz načina odevanja u ovom delu Srbije u XIX i prvoj polovini XX veka. Kolekciju čini 24 predmeta, koji su nabavljani u periodu od 1972. do 2018. godine. Na izložbi je prikazano 16 predmeta”, kazala je Jelena.
Tokom 40 godina postojanja knjaževačkog muzeja, zbirke su se bogatile raznovrsnim materijalom. Na žalost, nemoguće je sve te predmete izložiti u okviru stalne postavke, zbog čega se na izložbama predstavljaju svi detalji i primerci ove narodne nošnje.
“Izložbe ovakvog tipa pružaju nam mogućnost da posetioce upoznamo sa predmetima koje čuvamo u našim depoima i pružimo im širu sliku o našem kulturnom nasleđu. Zubun je jedan od prvih etnografskih predmeta koji su pristigli u naš muzej, što je jedan od razloga zašto je bio predmet ove izložbe”, rekla je ona.
Foto: J.Ć.
Ovaj odevni predmet koristile su žene i devojke tokom cele godine, i leti i zimi. Neosporno praktičan, privukao je pažnju istraživača 19. i 20. veka i predstavlja jedan od najreprezentativnijih odevnih predmeta u srpskoj narodnoj nošnji. Zubun je jedan od najstarijih odevnih elemenata na južnobalkanskom prostoru, kao i u srpskoj narodnoj nošnji, posebno u strukturi ženskog odevnog obrasca.
“Zubun se u ovim oblastima veoma razlikuje, što ga čini još zanimljivijim za istraživanje”, pojašnjava Jelena.
Ono što se ističe na zubunu u timočko-zaglavskim oblastima je bogati vezeni ukras. Kod svih zubuna ivice su optočene crnim gajtanom, a mestimično je aplicirana i crvena čoha, kao i rese „kitke“, od crne i crvene vune.
“Vezle su ih i nosile devojke i mlađe žene. Naročito se pazilo da svadbena ćurdija bude što lepše izvezena. Interesantna je i pojava kraćih i dužih resa kao i pojava kićanki, ali i pamučnih tkanina u izradi i ukrasu zubuna u oblasti istočnobalkanskog korpusa. Bogato izveden vez rađen je uglavnom u vidu cvetnih stilizovanih formi kroz geometrijsku ornamentiku -krug i krst sa pratećim simboličkim značenjima. Ukras izveden na zubunu može se smatrati i statusnim simbolom, ali je svakako novijeg porekla. Izrazita crvena boja čoje koja preovlađuje u građi, motivi rađeni crvenom vunom jer, po verovanju, crvena boja odbija uroke, štiti od demona, simboliše zdravlje i borbenost, zatim kružni ornamenti, kao i nazivi koji prate upotrebu crvenih kvalitetnih tkanina poput skerleta i svile, mogu se posmatrati kao skup simboličkih i materijalizovanih refleksija srpskog srednjeg veka”, ističe Jelena.
U drugoj polovini XX veka, pod uticajem i razvojem gradske kulture, zubun je zamenjen novim oblicima odevnih predmeta.
Izložba je, osim u Knjaževcu, izlagana u Narodnom muzeju u Zaječaru, Muzeju rudarstva i metalurgije u Boru, Muzeju u Kikindi, Muzeju u Majdanpeku i Muzeju Krajine u Negotinu.
