Niš na kineskom putu „POJAS I PUT“ – najznačajnija raskrnica puteva od Atlanskog okeana do Pacifika

326

Ovog februra, tačnije 10, Narodna Republika Kina je ušla, na osnovu svog mlinijumskog kalendra u lunarnu Novu godinu, koja za preko dve milijarde kineza, računajući i sve one koji žive van ove velike zemlje(u samoj Narodnoj Republici Kini živi preko jedna milijarda i čestristohiljada stanovnika),sa posebnom radošću i poštovanjem slave svoju novu godinu, koja se određuje prema astrološkom položaju zemlje i meseca. S tim  što ona nije uvek u određeno vreme, nego u zavisnosti od položaja zemlje i meseca, kao i drugih nebeskih tela,ona može biti i u januaru, martu, a bilo je slučajeva  da je ona bila i u aprilu.

Za kineski narod slavlje traje je trajalo15 dana i završeno je Festivalom lampiona, koji predstavlja svetlost koja uvek pobeđuje zle duhove koji donose nesreću i koji uvek žive u mraku.Ova lunarna kineska Nova godina će se završiti 29.01.2025 godine, kada će početi godina Zmije.

Inače, do ovakvog načina računanja, kada prestaje jedna godina, a kada počinje druga, došli  su na osnovu velikog ispitivanja prirodnog procesa, pre svega ispitujući odnos zemlje i meseca kao njegovog prirodnog satelita kao i odnos drugih planeta koje postoje u kosmosu tako da su zaključili, da svaka godina nije ista,nego da ima svoje specifičnosti, pa su joj iz tih razloga davali imena pojedinih životinja koje žive na zemlji, verujući da one svojim karakteristikama, to jest ponašanjem, u stvari predstavljaju spoj života na zemlji i rasporeda kosmičkih tela, posebno kada je reč o pložaju zemlje i meseca i da na osnovu toga ljudi u Kini mogu da predvide kakva će im biti i godina u narednom periodu.Dakle od lunarne do lunarne Nove godine.

Tako u toj višemilnijskoj kineskoj tradiciji, svaku lunarnu godinu predstavlja jedna od 12 životinja kineskog horoskopa: pacov, bik (bivo), tigar, zec, zmaj, zmija, konj, koza, majmun, petao, pas, i svinja.Inače, ovo je na osnovu kinskog računanja vremena i svoje istorijske prošlosti 4721 lunarna Nova godina.

Međutim, nisu samo kinezi na ovakav način računali, to jest određivali kada je je kraj jedne  kalenedraske godine a kada počinje novi kaledarski ciklus na zemlji, nego su na sličan način određivali kada je kraj jedne kalendarske godine na zemlji a kada počinje drugi su na primer bili i stari Sloveni, koji su savrešeno umeli na osnovu rasporeda zemlje i drugih kosmisčkih tela da odrede kada je prestala zima i kada počinje proleće, kao što je na primer običaj koji se i dnas zadržao u našem narodu, a to je obeležavanje Svetog Trifunu,kada vinogradari i voćari imaju svoj dan i koji obeležvaju izlakom u svoje vinograde i voćnjake, kako bi im godina bila rodna i uspešna.

Ono što je krakteristično za kineski narod, to je da oni svoju lunarnu Novu godinu ne dočekuju na javnim mestima kao što su na primer:trgovi, restorani i drugi ugostiteljski objekti, nego isključivo u porodičnom krugu, a na javna mesta, dakle izvan kuće izlaze tek drugog dana svoje Nove godine.

Inače, Kina je u svojoj milenijumskoj istoriji dala veliki doprinos razvoju ljudske civilizacije u opšte.

O tim njihvim dostignućima ostatak “sveta” je mnogo više saznao tek, nakon prvog velikog puta koji je odlazeći iz Evrope na primer  imao poznati putopsac i istraživač Marko Polo.Tako se pouzdano može reći da su kinezi prvi u svetu pronašli i koristili na primer kolica sa jednim toćkom, zatim luk i strelu, kao i to da su još 313 godine pre nove ere poznavali topljenje rude, zatim se isto tako pouzdano zna da su prvi u svetu počeli da koriste magnetni kompas i da je to njihov izum i to pre 2.200 godina, dok je u drugom veku njihov slavni astronom Džang Heng pronašao prvi  seizmograf na svetu,kao i prstenastu sferu, instrument pomoću koga se vrlo tačno određuje položaj i kretanje nebeskih tela.Kinezi su inače, prvi u svetu pronašli i koristili barut, a imali su i veliki uspeh u razvoju štamparskih tehnika itd.

Narodna Republika Kina je danas, ne samo veoma razvijena industrijska zemlja u svim industrijskim granama, nego i velika kosmička sila, koja samostalno izvodi ne mali broj kosmiških ispitivanja, šaljući i svoje sopstvene kosmičke letilice u kosmos i oko zemlje. Narodna Republika Kina je jedna od vodećih zemlja u svtu, koja je razvila do neslućenih mogućnosti nove industrijske grane i to zahvaljući svom veoma modernom i savršenom celokupnom sistemu obrazovanja, posebno kada je reč o nauci, koju su izuzetno kvalitetno razvili u okviru svojih mnogobrojnih univerziteta i drugim naučnim ustanovama. Narodona Republika Kina je danas vodeća industrijska sila u oblasti: AITI sektora, zatim u razvoju robotike a poslednjih godina i u razvoju veštačke(napredne) intelegencije.Po tome  su možda i vodeća zemlja u svetu.

Tako je na primer kineska kompanija Huavej jedna od najvećih proizvođača u svetu čipova koji se isključivo koriiste za potrebe veštačke intelegencije. Inače, to je nova industrijska grana koja se poslednjih nekoliko godina munjevito razvija u pojedinim zemljma u svetu.

Tako je ovih dana dosadašnji razvijeni svet ostao bukvalno zatečen, kada je Narodna Republika Kina, objavila da je na Artaktiku otvorila Istraživačku stanicu “Ćinling”, koja će doprineti poboljšanju ljudskog naučnog razumevanja Antarktika, i da će ona obezbediti Kini platformu za saradnju sa drugim zemljama u naučnom istraživanju Antarktika i promovisati mir i održivi razvoj na Antarktiku, kako je  ovih dana saopštilo kinesko ministarstvo spoljnih poslova.

SARADNJA SRBIJE I NARDONE REPUBLIKE KINE:JEDAN POJAS -JEDNA PUT SRBIJA DO PACIFIKA

Ipak, kada je reč o Srbiji i njenoj saradnji sa Narodnom Republikom Kinom, on je izuzetno sadržajan, i razgranat.Posebno od kada je Srbija pristupila njenom projektu”Jedan-pojas-jedan put” koji se sada zove “Pojas i put”. Pored toga, Srbija je  u Pekingu 17.10.2023.godine, u prisustvu predsednika Srbije, Aleksandra Vučića i njegovog kineskog kolege Si Đinpinga  potpisala četiri sporazuma, od kojih je najvažniji, Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Narodne Republike  Kine, koji će obuhvatiti 10.412 srpskih tarifnih pozicija, odnosno prozvoda, i 8.930 sa kineske strane. Time se otvaraju neslućene mogućnosti za celokupnu srpsku privredu kada je reč, ne samo o izvozu njenih proizvoda, nego i kada je reč o uvozu velikog broja proizvoda i poluproizvoda proizvedenih u Narodnoj Republici Kini, koje će moći da koriste preduzeća u Srbiji u skoro svim industrijskim granama.Ovaj sporazum će između ostalog biti od velike koristi na primer, proizvođačima vina i proizvoda od voća kao što su na primer sve vrste rakija, jer će iste moći da izvoze u ovu drugu, posle Indije, po veličini najmnogoljudnijoj zemlju na svetu.Prvi delovi iz tog Sporazuma o slobodnoj trgovini, naša preduzeća moći će da koriste već u periodu od aprila do juna ove godine,kada  će navedeni Sporeazum u celini stupiti na snagu.

• Srbija je 25.oktobra 2019 godine potpisala sporazum o pristupanju zoni slobodne trgovine između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU)
• Srbija je 2017 godine pristupila globalnom ekonomskom projektu Narodne Republike Kine pod nazivom „Pojasi Put“ koja u ovom trenutku okuplja 17 zemlja iz Evrope, Azije(Kina,Srbija, Bugarska, Albanija, BiH, Hrvatska, Češka Republika, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Crna Gora, Severna Makedonija, Rumunija, Slovačka,Slovenija i Italija).

                                                 

EVROAZIJA: JEDAN POJAS -JEDAN PUT

/ Šta je „Pojas i put”, kineski ekonomski projekat Novi put svile: jedan pojas – jedan put.

1. BRI je transnacionalni projekat, Narodne Republike Kine, u koji spada i „Novi put svile – jedan pojas – jedan put“  koji pretenduje da obuhvati preko 60 odsto svetskog stanovništva, i uključi tri četvrtine svetskih resursa energije i generiše 40 odsto globalnog BDP.
2. Kineska „Belt and Road Initiative“ (BRI) predviđa opsežne, pre svega infrastrukturne, projekte s krajnjim ciljem omogućavanja brzog i jeftinog protoka robe i usluga iz Kine ka bogatim tržištima zapadne Evrope. Kao važne tranzitne stanice na tom putu nalaze se i zemlje jugoistočne Evrope, pa se u stručnim krugovima govori o zemljama „Balkanskog puta svile“ (Balkan Silk Road).
3. Ekonomski pojas duž puta svile,je trans-evroazijski projekat koji bi se protezao od Tihog okeana do Baltičkog mora.
4. U inicijativu „Pojas i Put“ uključeno je 65 zemalja i 4,4 milijarde ljudi. Ovo je najveća kineska inicijativa i od strateške je važnosti. Dobro je osmišljena jer su potrebe sveta, stvarnost u Aziji i situacija u Kini uzete u razmatranje.
5. To je projekat sadašnjeg predsednika Narodne Republike Kine Si Đinpinga koji je isti obrazložio 2013 godine, kada je rekao da je potrebno da države Centralne Azije i Narodna Republika Kina izrade -Ekonomski pojas duž „Puta svile“ – trans-evroazijski projekat koji bi se protezao od Tihog okeana do Baltičkog mora, Sredozemnog i Crnog zajedno sa Kaspijskim morem, ili jezera,kako ga tamošnji stanovnici doživljavaju.
6. Srbija je 2016 godine zvanično pristupila kineskom ekonomskom projektu, vrednom preko 800 milijardi dolara, u ovojfazi njegove realziacije.
7. Srbija je u međuvremenu potpisala i dokument o strateškom partnerstvu.
8. – Srbija je najznačajniji ekonomski partner Narodne Republike Kine u Evropi.
9. – Kroz ekonomski projekat „Pojas i put”, u Srbiju je po svim onovama do sada uloženo – investirano preko 10 milijardi dolara, s tim što se očekuje da će on za nekoliko godina biti veći od 30 milijardi dolara.
10. – Kapitalne međunarodne investicije vezane za Srbiju su: 1. Izgradnja brze pruge Beograd – Budimpešta i povezivanje Luke Pirej, koju su kupile kineske kompanije, Luke Solun sa navedenim železničkim koridorom.
11. U bočni deo tog kineskog projeta:„Jedan pojas-jedan put”,koji se i danas najčešće tako zove, i ako se on zvanično zove „Pojas i put”,uključeni su i ostalih delovi Srbije, u prvom redu centralna i Zapadna Srbija,kada je reč o železničkom putu, to je pre svega povezivanje tog dela Srbije, a kasnije i Crne Gore sa magistralnom evroazijskom železničkom prugom, sa prugom Beograd-Bar.To povezivanje polazi iz Niša, i to kod Stalaća,gde se pruga razdvaja od magistralne.”noseće” pruge Niš-Beograd, a odatle ide pravcem:Kruševac- Kraljevo- Ćačak-Požega ,da bi se u tom gradu magistralna pruga koja ide iz Narodne Republike Kine, preko Kazahstan, zatim preko Baltičkog jezera, Turske, Bugraske i Niša povezla sa prugom Beograd- Bar.
12. Drugi najvažniji deo tog magistralnog puta je, povezivanje kod Niša sa prugom koja več sada postoji i koja je u funkciji i to od:Niša do Sofije a zatim do Instanbula, a od ovog turskog grada, pruga će biti povezana sa zemljama Azije i Narodnom Republikom Kinom,da bi se u toj zemlji spojila sa već izgrađenim novim prugama koje su izgrađene u Narodnoj Republici Kini i koje povezuju više zemalja koje se nalaze na prostoru jugositočen Azije i to sve do Pacifika.To je grupa zemalja koje čine ASEAN, moćnu ekonomsku organizaciju sa kojom je naša zemlja takođe, prošle godine potpisala ugovor o pristupanju istoj.
13. Ovde treba napomenuti da će se u nekoliko naradenih godina, a čija je rekonstrukcija zvanično počela prošle godine obaviti kompletna rekonstrukcije pruge od Niša do granice sa Narodnom Republikom Bugarskom, s tim što će se sadašnji deo te pruge koja prolazi kroz Niš izmestiti zaobilaznim pravcem i zatim priključiti na magistranu prugu Atina-Beograd-Budimpešta-Beč-zemlje Evropske unije, kao i sa međunarodnom magistralnom prugom:Beograd-Zagreb-Ljubljana-zemlje Evropske unije.
14. -Azerbejdžan, Gruzija i Turska otvorile su 2017 godine, novu železničku prugu koja ih povezuje i na taj način smanjuje vreme prevoza robe između Kine i Evrope.
15. Pruga je duga 826 kilometara i ide od glavnog grada Azerbejdžana Bakua, preko gruzijske prestonice Tbilisija, do mesta Kars u Turskoj.

Posle polaska iz Kine, vozovi prelaze Kazahstan u centralnoj Aziji, zatim se trajektom prebacuju preko Kaspijskog mora ka Bakuu pre nego što stignu do zapadne Evrope preko Gruzije i Turske.

1. Izgradnjom navedene, nove pruge, Srbija će se preko Niša, povezati sa kineskim projektom „Pojas i put”.

Dakle, pravac nove pruge koja iz Narodne Republike Kine prolazi kroz glavni grad Kazahstana, Astanu,a koja se zatim preko trajekta Kaspijskim jezerom,povezuje sa prugom u Azerbejždanu, a zatim  preko gruzijske  prestonice Tbilisi se u turskom gradu Karas, povezuje sa već postojećem prugom koja ide preko Turske do Istanbula, a odatle preko Sofije do Niša.

Pored izgradnje železničkih pruga, za prevoz putnika a pre svega robe,za razvoj naše zemlje ali i uopšte ekonomije naše zemlje, je od posebnog značaja izgradnja novih auto-puteva, koji znače nove investicije, pre svega kada je reč o dolasku stranih investitora i stranih kompanija, a to znači i nova radna mesta i povećanje stranih i domaćih gostiju u našim turističkim centrima, ali i kada je reč o turističkoj ponudi naših lokalnih turističkih organizacija.

Puštanjem u saobraćaj novoizgrađenog auto-puta kroz Grdeličlku klisuru, celokupna dužina auto-puta od Beograda, preko Niša do granice sa Severnom Makedonijom, ući će kao i železnička pruga, u tom delu naše zemlje u projekat Narodne Republike Kine:jedan pojas-jedan put.

Od Niša, takođe novim auto-putem ući će u evroazijski deo tog puta: Niš- Sofija- Istanbul…, a od Pojata, takođe novim auto-putem koji će se tek izgraditi(Pojate- Kruševac-Kraljevo… dalje prema Crnoj Gori, Republici Srpskoj i BIH, tako da će i taj deo, u kasnijoj fazi biti priključen u mega ekonomski projekat – evroazija: jedan pojas-jedan put.

 

NIŠ POSTAJE NOVO STRATEŠKO PUTNO – TRANSPORNO ČVORIŠTE OD ATLATSKOG OKENA DO PACIFIKA

U novim,i u ovom trenutku složenim političko-ekonomskim prilikama u svetu, kako zbog ratnih zbivanja u Ukrajini, tako i izbog složenih prilika u nekim drugim delovima sveta, kao što su zbivanja  u Izraelu i Palestini ali i zbog nepredvidivih okolnosti na drugim geografskim prostorima kao što je nesigurno korišćenje Crvenog mora, ugroženost za bezbednu plovidbu Sueckog kanala i tako dalje, Evropska unija i druge zemlje koje se nalaze na evropskom kontinentu ubrzano traže nove sigurne transportne puteve. Jedan od najsigurnijih putnih pravaca je transport robe kroz Srbiju i to isključivo preko Niša.Tako da će Niš uskoro postati najvažnija i najznačajnija tačka na tom putu. Iz tih razloga, se ubrazno kroz našu zemlju gradi veliki broj autoputeva ali i nove železničke pruge.

Brza pruga Novi Sad- Subotica i nova pruga koja će se graditi od Subotice do Budimpešte, su kao i rekonstrukcija pruge Beograd –Niš koja je u toku, kao i rekonstrukcija pruge Niš- srpsko-bugarska granica, su delovi jedinstven pruge koja će povezivati Instanbul i Hamburg (Istanbul-Sofija-Niš-Beograd-Budimpešta-Beč-Prag-Berlin-Hamburg) u Nemačkoj, a to znači i povezivanje sa Atlatskim okenaom.

Pored toga, uskoro će početi kompletna rekonstrukcija pruge od Niša do Skoplja koja će se povezati sa novom tek izgrađenom brzom prugom od Soluna do Atine, koja će prolaziti kroz Niš i Srbiju, a dalje će biti povezna preko Mađarske sa Bečom a odatle sa Parizom.Dakle to je nova pruga Atina–Pariz.

Dakle, kada je reč o prugama od posebnog značaja je izgradnja i završetak pruge Beograd- Novi Sad i Novi Sad – Budimpešta, koja je u funkciji i kineskog ekonomskog projeta „Pojas i Put“,ili kako je mnogo više poznatiji kao  „Novi kineski put svile“. To je značajna pruga koja će povezati luku Pirej, sa ostalim evropskim gradovima, ali će biti i u funkciji u okviru velike ekonomske saradanje između Evrope, Azije i Narodne Republike Kine, u okvru njenog ekonomskog projekta „Pojas i put“, a to znači da će luka Pirej, koja je sada u vlasništvu kineskih kompanija biti povezna sa Pekingom.

Biće to najveći železnički pravac u svetu za prevoz kontejnera, a to znači da će roba u oba pravca stizati mnogo brže nego do sada, i da će samim tim, zbog transporta biti i znatno jeftinija.

NOVA INVESTICIJA OD KAPITALNOG ZNAČAJA ZA SRBIJU I NIŠ JE: IZGRADNJA KANALA:DUNAV – MORAVA – VARDAR – EGEJSKI KANAL. INVESTITOR NARODNA REPUBLIKA KINA.

I ako se sve do pre nekoliko nedelja malo verovalo o toj staroj mogućnosti, ipak ona je sve izvesnija.Tome su nesumnjivo doprinela ratna zbivanja na području Crvenog mora kao i u drugim delovima sveta, tako da je opet uzeta u razmatranje izgradnja kanalaVardar-Morava.

Najmoćnija kinska preduzeča, koja u okviru kinskog projekta”Pojas i put”, drže atinsku luku Pirej i žele jeftino i najkraćom rutom da prevoze proizvode do Dunava, iz tih razloga su uzela na novo razmatranje izgradnju navedenog kanala.Pored luke Pirej kineske kompanije su kupile i sledeće luke u Evropi i to one koje se nalaze u Trstu i Đenovi.

Njihova računica je jednostvana:transport vodenim putevima je jeftiniji, a jedini kojim kineska roba iz Pireja može da stigne do Evrope vodi kroz turske moreuze Dardanele i Bosfor, pa iz Crnog mora Dunavom kroz Beograd, Budimpeštu, Beč i Regensburg. Dalje se kineska roba prevozi kanalom Rajna-Majna-Dunav do Severnog mora i luka zapadne Evrope. Iz tih razloga,da bi se skratio taj vodeni put za 1.000 kilometara, Kina planira da  tu svoju robu ubuduće prevozi kanalom Morava – Vardar, kako bi samim tim spojili  luku Pirej sa Dunavom.

Dakle tu više nema dileme, gradiće se  kanal Vardar-Morava, koji će biti od veoma velikog značaja i za sam Niš, koji će povezivati, spojiti reku Dunav sa Egejskim morem.

Već sada je izvesno, na osnovu postojećih planova koji su prisutni i u nadležnim državnim službama u Srbiji, ali i u okvru projekta “Evroazija:jedan pojas-jedna put”, u Nišu će doći do velikih investicija ali i do velikih pomeranja.Tako, kada se izmesti postojeća pruga kroz Niš, doći će i do izgradnje nove železničke i autobuske stanice u Nišu jer će i jedna i druga biti izmeštene u neposrednoj blizini aerodroma koji će postati još veči sa novim pistama i koji će imati za nekoliko godina sasvim drugačiju i ulogu i značaj.

Inače, pre nekoliko godina, na inicijativu kineskog državnog vrha, u našoj zemlji boravila je grupa stručnjaka koja je proučavala mogućnosti izgradnje jednog takvog kanala.U izveštaju te stručne  komisije, navedeno je i detaljno obrazloženo, da je izgradnja jednog takvog kanala moguća, kao i to da bi se on relativno brzo isplatio.

Dakle, na osnovu te tehničke srtudije, kao i na osnovu novih okolnosti u svetu, u Narodnoj Republici Kini je ponovo pokrenuto pitanje o mogućoj izgradnji kanala “Vardar-Morava-Dunav”.

Ono što je veoma značajno kada je reč o mogućoj izgradnji kanala Morava-Vardar, koji bi spojio, povezao Dunav i Egejsko more, to je da je on uzet u razmatranje na najvišem mogućem državnom noviu u Narodnoj Republici Kini, kako bi se dugoročno obezdio siguran plasman kineske robe na prostoru svih država koje se nalaze u Evropi, računajući i one koje se nalaze na prostoru Balkanskog poluostrva, uzimajući u obzir,najavu višedecenijskih problema, zbog ratnih sukoba, koji su vezani ili će biti vezani za siguran transport kineske robe kroz Crveno more, ali i sam Suecki kanal.

Dakle, to nije nikakva mašta, nego realnost koja će se u svakom slučaju i dogoditi u skorije vreme.To je državni, strateški projekat državnog vrha Narodne Republike Kine.

SRBIJA VEĆ DECENIJAMA IMA PLANOVE ZA IGRADNJU KANALA KOJI BI SPOJIO  DUNAV SA EGEJSKIM MOREME

Inače, ovo nije prva inicijativa koja se odnosi na jednu takvu mogućnost o direknom povezivanju Dunava sa Egejskim morem, i to izgradnjom kanala korišćenjem  tokova tri reke:Velike Morave, Južne Morave i Vardara u Severnoj Makedoniji. Tako je na primer, na inicijativu kneza Igora Eugena Lazarevića Hrebeljanovića, koji je bio jedan od direktora u jednoj tadašnjoj američkoj kompaniji koja se bavila između ostalog i izgradnjom kanala, 1879 godine narućio u Beogradu projekat kanala Dunav – Morava – Vardar – Egejsko more,koji je izadio,Nikola Stamenković, profesor Univerziteta u Beogradu.On je izradio glavnu trasu tog budućeg, dakle sada sve izvesnije, da će se on i gradi, kanala koji je u suštini ostao ne promenjen.

Koliko se ozbiljno još tada razmišljalo o mogućoj izgradnji tog kanala, na najbolji mogući način i govori i svedoči podatak, da je ovaj njegov projekat imao promociju još 1900 godine i to najpre na srpskom jeziku, da bi njegovo projektno rešenje za ovaj kanal bilo objavljeno i na engelskom jeziku 1932 godine.

Nakon Drugog svetskog rata, nastavilo se sa daljim projektima na izgradnji navedenog kanala tako da  se u taj projekat ukljičilo i tadašnje veliko građevinsko preduzeće Ivan Milutinović, koje je 1961 i 1973 godine izašlo sa svojim projektima to jest planovima,ali koja tada nisu realizovana.Pored navevedenog preduzeća,  u izgradnju navedenog kanala su se uključivala i druga tadašnja velika preduzeća, koja su postojola u okviru tadašnje SFRJ Jugoslavije, kao što je bio na primer “Enegroprojekt” itd.

Sada je ta ideja opet obnovljena.Izgradnjom kanala Dunav–Morava–Vardar–Egejsko more put brodovima od Beograda do Soluna skratio bi se 1.260 kilometara, što bi značajno smanjilo transportne troškove koji opterećuju cenu robe. Među prednostima tog projekta, se navodi da bi se sa novim sistemom elektrana, koje bi se tu gradile povećala i proizvodnja električne energije, poboljšalo snabdevanje pitkom vodom i omogućilo navodnjavanje zemljišta, smanjile poplave i štete koje one izazivaju.Trajno bi se regulisalo oticanje podzemnih voda, izgradili ribnjaci, razvio banjski turizam, izgradila pristaništa u priobalnim gradovima, a jeftino bi se eksploatisao šljunak i pesak za građevinske potrebe…

Kineske kompanije koje rade automobile za “Teslu” zainteresovane za izgradnju novih fabrika.

Sada traže povoljan proizvodni prostor u koji bi se uselili.

“Dobijamo upite baš za Srbiju iz firmi koje su u auto-industriji i prave delove za njih. To su uglavnom firme iz Kine. One sada prebacuju proizvodnju ovde, bliže Evropi. Lanci snabdevanja su pokidani, transport je skup, dugo traje, a i nepredvidiv je. Mi smo za njih možda i najbolja destinacija jer smo blizu EU, a imamo dobre uslove”, kaže za Forbes Srbija Božidar Gaćeša, rukovodilac odeljenja za logističke i industrijske nekretnine za Jadransku regiju u CBRE.

Kako se dalje navodi, javile su se dve kineske kompanije koje su u poslednjoj fazi dobijanja posla za Teslu. Te kineske firme proizvodiće delove za fabriku Tesla u Nemačkoj.

Da li će Niš da iskoristi ovu izvanrednu priliku?

SRBIJA I GRČKA PO UBRZANOJ PROCEDURI RADE NA REKONSTRUKCIJI PRUGE OD NIŠA DO SOLUNA.

U sklopu velikih promena do kojeg je došlo u svetu, a koji se odnosi pre svega na transport robe, pre svega na relaciji Evropa- Azija iz tih razloga, je prilikom nedavnog susreta predsednika Srbije Aleksandra Vućića sa premijerom Grčke Krijakisom Micotakisom, do kojeg je došlo u Beogradu 13.02.2024 godine, tom prilikom je odlučeno,  da se po ubrzanoj proceduri pristupi rekonstrukciji postojeće pruge od Niša do Soluna  u dužini od 424 kilometara, s tim što je dužina te pruge od Niša do Skoplja, 230 kilometara, 156 kilometa kroz Srbiju i oko 50 kilometara kroz Severnu Makedoniju.Kada se završi rekontrukcija svih pruga i kada se one osposobe i puste u saobraćaj, kako je planirano, tada će ukupna dužina rekonstruisane pruge od Atine do Budimpište biti 1.512 kilometara.Inače, dužina buduće  brze pruge od Niša do Beograda iznosiće 230 kilometara.

Time se Grčka prikljućila umrežavanju brzih pruga od  Budimpešte do juga Evrope.

-“ Kada pričamo o infrastrukturi, mi pod okriljem Evropske unije sada gradimo Beograd–Niš brzu prugu. Ići ćemo da završavamo sve do granice sa Severnom Makedonijom. Ostaje da se to premosti kroz teritoriju Severne Makedonije“, rekao je Vučić.

Premijer Micotakis me je obavestio, da će Grčka da završi tu brzu prugu od Igumenice, do granice sa Severnom Makedonijom, istakao je tom prilikom predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

SRBIJA DOBIJA NA KORIŠĆENJE ILI ZAKUP LUKU SOLUN

Pored toga, prilikom susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa premijerom Grčke Krijakisom Micotakisom, dogovoreno je da Srbija u što kraćem vremenskom periodu dobije pravo na korišćenje ili višedecinijski zakup i deo luke koja se nalazi u Solunu.

“Ne treba da bude naše, nama je i kad je grčko i sve samo da koristimo kapacitete i Soluna i Pireja. Zainteresovani smo ako nas ikada puste, mi imamo pare da kupimo i pet i deset posto lučkih kapaciteta, nikakav problem ako neko hoće srpske pare. Ali nikakav problem nemamo sa tim i da zakupljujemo prostor u tim lukama, zato što će naša industrija to da zahteva”, objasnio je Vučić.